"Kada neko preti jednom zaposlenim, znači da preti određenom broju. Kao takvi treba da nastupe i prijave inspekciji rada. Ako ne odgovori u kratkom roku, onda se obraćaju nama i mi preuzimamo radnje", naveo je zaštitnik građana Zoran Pašalić u Danu uživo i istakao da vanredno stanje znači veću brzinu rada.

On je, tokom gostovanja na televiziji N1, objasnio da su tokom vanrednog stanja poslodavci u mogućnosti da skrate radno vreme, izvrše preraspodelu radnog vremena, uvedu rad od kuće, uvedu korišćenje godišnjeg odmora, prinudni odmor, a može doći i do sporazumnog raskida ugovora ili otkaza.

Jedan gledalac koji se predstavio kao Ivan, naveo je da su i on i supruga zdravstveni radnici, on anesteziolog u vojnom zdravstvu, a ona specijalizant u državnoj bolnici i imaju dvoje dece mlađe od 12 godina. Kako kaže, on je angažovan na zbrinjavanju obolelih od koronavirusa, a i pored potvrde njegove ustanove supruzi se preti otkazom u slučaju odsustva sa posla, iako nema ko da im čuva decu.

Zaštitnik građana poručuje „prijavite, a istražiće se kompletno“.

„Ne sme niko nikome da preti otkazom u ovoj situaciji. U situacijama kada se to dešava treba prijaviti nadležnoj instituciji. Ako ne reaguje, zna se ko reaguje, a to je institucija zaštitnika građana“, napominje Pašalić.

Mnogi građani žalili su se medijima da im poslodavci nisu obezbedili zaštitnu opremu, a zaštitnik građana ističe da je to apsolutna obaveza poslodavaca. Pritužbe su stigle i od zdravstvenih radnika, a Pašalić kaže da su za sada dobili dve takve prijave – od bračnog para koji radi u dve zdravstvene ustanove i dodaje da još nije obavljena kontrola zdravstvenih ustanova po tom pitanju.

Zaštitnik građana kaže da će se tokom vanrednog stanja samoinicijativno baviti statusom marginalizovanih grupa, među kojima su i beskućnici koji ne mogu da ispoštuju uredbu vlade i da ostanu u kućama posle 20 sati.

„Nije naše da ‘sklanjamo’ beskućnike s ulice, naše je da ispravimo nečiju neaktivnost. Da obavestimo one koji time treba da se bave da urade u hitnom postupku“, objašnjava gost Dana uživo.

Upitan da li se može očekivati više kršenja ljudskih prava tokom vanrednog stanja, Pašalić kaže da je upravo to pitanje predmet konsultacija ombudsmana iz više zemalja.

On ukazuje da tokom vanrednog stanja dolazi do derogiranja mnogih prava, a 17 ustavnih prava se ne mogu derogirati.

To su pravo na život, dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, postupanje sa licima lišenim slobode, pravo na pravično suđenje, pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na pravnu ličnost, pravo na državljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti, prigovor savesti, sloboda isražavanja nacionalne veroispovesti, zabrana izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, pravo na zaključenje braka i ravnopravnost bračnih supružnika, sloboda u odlučivanju o rađanju, prava deteta, zabrana nasilne asimilacije.

Ombudsman ističe da je u fokusu njihove pažnje kršenje upravo ovih prava. Kako kaže, primeri koje su naveli naši gledaoci i čitaoci a koji se tiču onemogućivanje roditelju deteta mlađeg od 12 godina da odsustvuje s posla predstavlja upravo kršenje prava deteta.