Kraj epidemije koronavirusa prema sadašnjim matematičkim proračunima mogao bi da bude 26. maja, ali to ne znači da tih dana neće biti novozaraženih, objašnjava za Nova.rs Petar Kočović, čija agencija za digitalno programairanje "Digital dreams", na osnovu poznatih statističkih podataka pravi matematičke prognoze o kretanju virusa.

On ističe da to znači da će broj zaraženih tog dana biti jako mali, i da se pad očekuje i posle tog datuma.

„Međutim, za mnoge države se po Gausovoj krivoj, kraj epidemije pomera. Tako je pre prvog maja taj datum za Srbiju bio 8. jun, pa se pomerio na 6. jun, pa na 1. jun. Zatim je bio 31. maj pa 24. maj. Onda se pomerio na 26. maj. Ali to ne znači da je tu kraj“ naglašava Kočović.

On podseća da su recimo Portugal i Albanija 18. maja izašli iz epidemije, pa su se narednog dana vratili, pa su opet 20. maja izašli.

„Kod tih zemalja oscilira kraj epidemije. To se može očekivati i za Srbiju. I naročito treba da obratimo pažnju, da nakon što se ovaj datum stabilizuje, recimo da je to na osnovu najnovijh analiza 26. maj, mora da prođe još 28 dana da se broj dnevno obolelih polagano smanjuje prema nuli“ ističe.

Prognozu, kako navodi, prave koristeći podatke Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja Srbije.

„Ako ti podaci nisu dobri, ni prognoza nije dobra. A sigurno, sem Južne Koreje, ne postoji nijedna zamlja na svetu koja je testirala većinu stanovništva. Zato su ove prognoze okvirne i podložne promenama“ ističe Kočović.

Za prikaz prognoze koriste prvenstveno Gausovu krivu, zatim duplu logaritamsku krivu broja zaraženih, gde je ukupan broj zaraženih prikazan naspram broja u poslednjih sedam dana, kao i epidemiološku krivu i histogram na bazi pet prethodnih dana.

Kraj epidemije, prema ovoj prognozi, ne znači da će taj dan biti nula novozaraženih, ni statistički ni realno.

„Broj novozaraženih će u Srbiji, prema našim procenama, dugo da varira između 7 i 20. Može da padne i na nulu, ali je to samo jedan dan ili nekoliko dana. Moralo bi da bude bar 28 dana sa nulom, pa da kažemo da smo prigušili epidemiju. Evo primera Kine. Kina je proglasila kraj epidemije u drugoj nedelji aprila. A svaki dan imaju nekog novozaraženog” kaže Kočović i navodi da je tako i u drugim državama.

Ovim statističkim metodama, prema njegovim rečima, teško je prognozirati početak drugog talasa, jer nije još moguće predviđati ni kad se završava prvi talas.

„Mi merimo uvek broj zaraženih na milion stanovnika, tako da je to realnije nego da upoređujemo Kinu i San Marino. Kada se u nekoj državi statistički završi prvi talas, pa se posle toga iz dana u dan polagano povećava broj obolelih, onda možemo da govorimo o drugom talasu. Od zemalja koje nas interesuju – tu je Grčka, koja je trenutno u drugom talasu, ali malom“ objašnjava uz opasku da je kod Grka bilo nekih neslaganja sa podacima jer postoje sumnje u podatke koje su prijavljivali SZO.

Prema matematičkom modelu i logici, posle drugog talasa, mogu da se očekuju i treći i četvrti mini talas, kao kod zemljotresa.

„Nije realno za očekivati da će talas, čak i na jesen, da bude ovako snažan, kao što je bio prvi“ zaključuje Kočović.