Efikasnije vođenje elektronskih medicinskih dosijea, jednostavnije zakazivanje lekarskih pregleda, spajanje privatnog i državnog zdravstva, samo su neki od predloga koje je NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) izdvojila u svojoj "Sivoj knjizi zdravstva u Srbiji".
NALED je predstavio publikaciju koja sadrži ukupno 50 preporuka koje se tiču usluga u zdravstvu, finansiranja, kapaciteta zdravstvene zaštite i dostupnosti lekova.
Predstavnici poslovnog sveta okupljeni u NALED-u predlažu da pacijentima bude omogućeno da njihov izabrani lekar bude iz privatne prakse, a jedna od 50 predloženih stavki je i ukidanje zdravstvenih knjižica i uvažavanje lične karte kao dokumenta potrebnog za lečenje.
Članica izvršnog odbora NALED Vesna Živković istakla je da je ovim preporukama otvoren javno-privatni dijalog o reformi zdravstva.
„Ovom prilikom želimo da uputimo inicijativu za uspostavljanje ovakvog foruma na institucionalnom nivou kroz formiranje zajedničke stručne grupe koja bi okupila sve resorne institucije, privredu i civilni sektor, kako bismo osigurali stalne konsultacije i održiva rešenja“, zaključila je Živković.
Jedna od sugestija je i pravičnija isplata nadoknade tokom porodiljskog odsustva, kao i da se omogući da RFZO finansira nadoknadu za bolovanje zbog povrede na radu, a potrebno je i da se poveća broj inovativnih lekova.
NALED je predližio i da se pojednostavi procedura za dobijanje dozvole za lek, bolju proceduru za registraciju lekova koji su dobili dozvole u EU. Kao jedan od predloga navodi se i ukidanje ograničenja koja „diskriminišu zdravstvene radnike u odnosu na ostale zaposlene u vezi sa dopunskin radom“.
Ministarstvo zdravlja radiće na tome da se građanima olakša zakazivanje lekarskih pregleda i da se pojednostave procedure kojima se stiže do zdravstvenih usluga, rekao je na konferenciji Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Informatizacija zdravstvenog sistema kao i bolja uključenost privatnog sektora, neki su od prioriteta, poručio je Vekić i istakao da je saradnja sa privatnim sektorom važna naročito tamo gde postoje liste čekanja, kao što je već učinjeno za operacije katarakte i vantelesnu oplodnju.
Vekić najavljuje da će se tokom 2020. u razgovoru sa privatnim sektorom, doći i do nekih dodatnih usluga, a razmatraju se izabrani lekar, dijagnostika i ortopedija, kao i da se u saradnji sa Svetskom bankom radi na „optimizaciji“ ustanova u okviru srpskog zdravstvenog sistema.
Sa druge strane, šef kancelarije Svetske banke Sfephe Nedegwa je, osim efikasne mreže zdravstvenih ustanova, kao jedan od prioriteta izdvojio i privatno-javno partnerstvo.