Nakon sednice Kriznog štaba održane 13. juna, usvojeni su kriterijumi za testiranje na koronavirus o trošku države koji tu mogućnost ne podrazumevaju za direktne kontakte zaraženih, osim u slučaju tačno određenih simptoma. Samim tim, smanjuje se broj testiranih, jer svako ko shvati da je postao kontakt nekoga ko je zaražen - a nema simptome koje traži novi protokol - treba da plati 6.000 dinara za PCR test da bi ustanovio da li je i sam zaražen.
Epidemiolog Zoran Radovanović ocenjuje za Nova.rs da je u Srbiji na snazi ideja tihog prokužavanja kako bi se što više ljudi zarazilo i na taj način steklao imunitet. Ipak, primećuje da se Krizni štab o tome nije izjasnio i ističe da bi bilo lepo da ljudi budu obavešteni o toj strategiji, kako bi sami procenili kako će da postupe.
Iskusni epidemiolog primećuje da smo u ovom trenutlu, što se tiče mera protiv korone, najtolerantniji u Evropi, tolerantniji i od Švedske.
„Ja ne vererujem da u Švedskoj sada mogu utakmice da se igraju slobodno pred publikom. Mislim da smo tolerantniji i od njih. Oni su krenuli sa ‘lako ćemo’, ali su sve više pooštravali. Njihov glavni epidemiolog je priznao da je pogrešio i naknadno uveo mere, a mi smo sve dopustili. Gledao sam baš malopre neku mapu i jesmo najtolerantniji u Evropi“, kaže Radovanović.
Primećuje i strategiju „manje testiranih-manje i pozitivnih“
„Ako se manje testira, manje će biti pozitivnih, pa će manje biti i uzbuđenje u javnosti. Jesen ćemo dočekati sa većim kolektivnim imunitetom. Izgleda da je to ideja, ali nije lepo da se građani o tome ne obaveste“, komentariše Radovanović sve odluke donete u poslednje vreme – od dozvoljavanja javnih okupljana i utakmica, do pooštravanja uslova za testiranje o trošku države, koji faktički isključuju asimptomatske slučajeve.
„Ako ste imali i kontakt i simptome, onda morate opet da ispunite uslove i da imate temperaturu preko 38,5 i da imate simptome vidljive i na rendgenu. To su uslovi koje najveći broj ljudi ne ispunjava, čak ni ako je zaražen“, primećuje Radovanović.
On kaže da se ovakvim testiranjem uspostavlja sistem kakav je bio na snazi u martu, na početku zaraze u Srbiji, kada, zapravo, nismo imali testove.
„Sada testove imamo, a isti su principi i kriterijumi, vrlo rigorozni“, kaže Radovanović.
On ističe da treba iskreno reći da se ide ka tihom prokužavanju, kako bi se ljudi prilagodili situaciji.
„Ako vi živite sa suprugom i oboje ste mladi, imate ili nemate decu, vi možete da kažete, pa nema veze. Ipak, ako imate tri generacije u jednom domaćinstvu, onda je druga stvar, onda ste odgovorni prema ocu, majci, svekru ili svekrvi. Morate da imate tu informaciju da se zaraza širi i da prema tome odlučite. Odluka je vaša, ali da biste je doneli, morate da raspolažete tačnim informacijama“, konstatuje naš sagovornik.
Dobra i olakšavajuća oklonost jeste što nam stiže leto, primećuje on.
„Ljudi se leti teže zaražavaju, a klinička slika će biti blaža. Jedino postoji etičko pitanje, ako je to bila odluka, a jeste, onda je trebalo pošteno to reći“, komentariše Radovanović ideju o tihom prokužavanju.
Ne misli da će Krizni štab posegnuti za rigoroznim odlukama i karantinom nakon izbora 21. juna.
„Ne znam da li će Krizni štab imati snage da ponovo menja svoju strategiju, sada su rešili tako. Efekat samih izbora će se videti nekih sedam – osam dana kasnije, krajem juna. Odnosno, neće se videti ako se ne testira“, zapaža Radovanović.
Ocenjuje i da nemamo snage da uvodimo onako restriktvne mere, kao za vreme vanrednog stanja.
„Možemo da uvodimo selektivna ograničenja, snažne preporuke i eventualno neke zabrane, ali ne tako da kaznimo stare zato što su stari. Neke zabrane će se ponovo uvesti samo ako bude puno obolelih i ako situacija izmakne kontroli, a oni veruju da neće“, zaključuje epidemiolog.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare