Deca bez roditelja koja su u sistemu alternativnog smeštaja u institucijama ili hraniteljskim porodicama, neminovno postaju mladi ljudi, koji se sa završetkom redovnog obrazovanja suočavaju sa izazovima samostalnog života. Podrška društvenog sistema za ovu osetljivu populaciju je oskudna, a pomoć koju obezbeđuju ustanove socijalne zaštite i nevladin sektor ne stigne do svakog pojedinca . Zbog toga je Udruženje građana "Centar zvezda" pokrenulo projekat "Kuća mogućnosti" kroz koji mladima bez roditelja obezbeđuju smeštaj i osposobljavaju ih za samostalni život. Program je aktivan već šest godina, a krajem jula je otvorena i treća Kuća koja se nalazi u Kragujevcu.
Priča svakog deteta bez roditelja je jedinstvena i individualna, ali im je svima zajedničko – šta posle napuštanja hranitelja ili institucija u kojima su proveli deo života, u kojem im je „sistem“ obezbeđivao krov nad glavom i hranu. Prema rečima socijalnih radnika iz Udruženja „Centar zvezda“, deca se „vode kroz sistem“ sve dok su u procesu redovnog obrazovanja, a posle toga se od njih „očekuje“ da budu samostalni.
PROČITAJTE JOŠ...
U praksi takav scenario nije izvodljiv, pa je mladim ljudima potrebna podrška i kad postani „nevidljivi“ za državni sistem.
U Udruženju navode da je za decu iz alternativnog smeštaja ulazak u realni svet, izuzetno stresan i da oni neretko, zbog ličnih trauma iz detinjstva završe na pogrešnoj strani zakona. Objašnjavaju da u Kući mogućnosti, kroz psihosocijalnu stručnu podršku, pripremaju programe podrške za svakog mladog čoveka posebno.
„Nisu svi mladi ljudi istih kapaciteta, svi imaju različita iskustva koja nose iz bioloških ili hraniteljskih porodica. Sve to ih određuje kako će se prilagoditi nezavisnom i samostalnom životu u društvu. Mi se trudimo da prepoznamo potrebe svakog deteta i na osnovu toga pravimo programe i određujemo ciljeve za rad sa svakim pojedinačno“, kaže za naš portal Snežana Petković, socijalna radnica iz kragujevačke Kuće mogućnosti.
Snežana navodi da se ovakav projekat pokazao kao velika potreba, jer dosadašnja iskustva potvrđuju da se mladi ljudi koji su odrastali pod okriljem institucija, plaše napuštanja sigurnog krova i redovnog obroka. Kaže da Zakon prepoznaje decu u alternativnom smeštaju sve dok se redovno školuju, što je u praksi do 26. godine. Ona se priseća i da je u njenom višegodinjem radu sa decom bez roditeljskog staranja, bilo primera, da su deca sa značajnim kapacitetima, svesno ponavljala razred u školi, kako bi što duže ostala u Domu.
„To je tužna slika ovog posla. Vidite dete koje ima potencijal, ali iz straha od napuštanja sigurnosti koju ima u Domu, ponavlja razred. Ova kuća upravo je i namenjena takvoj deci, a mi smo tu da im budemo podrška u svakom trenutku, kako bi se lakše i brže uklopila u zajednicu i stekla ličnu nezavisnost“, objašnjava ona.
Učimo ih životnim veštinama
Tim sastavljen od socijalnih radnika i pedagoga priprema individualne programe za svakog pojedinca koji boravi u „Kući mogućnosti“. Objašnjavaju da je osnovni motiv da ih u običnim životnim situacijama nauče da rade sami za sebe, odnosno, da budu samostalni u pripremaju hranu, održavaju higijene i obavljanju administrativnih poslova.
„Mnogi od njih ne znaju ni kako se popunjava obična uplatnica, gde se overava zdravstvena knjižica, kako da konkurišu za posao, neki nikada nisu kuvali… Mnogo je životnih potreba koje su drugi radili za njih i oni su jednostavno nespremni da se odmah ‘gurnu’ u stvarni život. Mi smo tu da im sve to pokažemo, ali i da ih motivišemo i naučimo da počnu samostalno da rade takve poslove. Te veštine kod njih nisu izgrađene na vreme i zbog toga se i plaše samostalnosti“ priča Snežana.
U „Kući mogućnosti“ mladima je obezbeđen smeštaj i namirnice za pripremanje hrane, a oni uz kontinuiran savetodavni nadzor socijalnih radnika i pedagoga, studiraju, rade ili aktivno traže posao. U Udruženju napominju, da kroz boravak u kući, mladi ljudi stiču veštine značajne za zajednički život, podelu obaveza , odgovornost prema poslu, poslodavcu i ličnim potrebama.
„Mladi u ‘Kući’ nijednog trenutka nisu prepušteni sami sebi. Postoje određena ‘pravila ponašanja’, ali to nisu direktive, već jednostavno zajednički život. Podeljeni su poslovi, zna se ko će da kuva, ko pere sudove, postoje dnevni rasporedi drugih kućnih poslova, a obavezno pravilo je zajednička večera za kojom razgovaramo kako je ko proveo dan. Na taj način ih pripremamo da sutra imaju zdrave navike u odnosima sa partnerima i drugim ljudima“, kaže Snežana.
U Udruženju navode da je „Kuća mogućnosti“, praktično nastavak brige o deci, koja je započeta u hraniteljskim porodicama ili institucijama, pa prednost u ovom otvorenom tipu sistema zaštite imaju deca koja dolaze iz takvog okruženja. Međutim, dodaju i da Udruženje pruža šansu mladim ljudima koji žele da studiraju i rade, a dolaze iz socijalno ugroženih porodica koje iz nekog razloga nisu bile u sistemu socijalne podrške.
Predviđeno je da boravak u kući traje dve godine, jer su iskustva pokazala da je to period u kojem mladi mogu da se integrišu u društvo, steknu samopouzdanje i samostalnost.
Nema precizne statistike o broju dece bez roditelja
Udruženje građana „Centar zvezda“ koje je do sada otvorilo tri Kuće mogućnosti, navodi da u Srbiji nema precizne statistike o broju dece bez roditeljskog staranja. Procenjuje se da ih je oko 6.500, a da godišnje iz sistema socijalne zaštite po različitim osnovama, izađe oko 700 dece bez roditelja. Prema njihovim podacima, tek tri odsto ovih mladih ljudi nastavlja školovanje posle završenog srednjeg obrazovanja, te je njihov cilj da ohrabre i osnaže mlade sa potencijalom da nastave svoje obrazovanje.
PROČITAJTE JOŠ...
Prva Kuća mogućnosti, otvorena je u Beogradu pre šest, godina, a kasnije i u Nišu. Do sada je kroz sistem podrške prošlo oko 40 mladih ljudi koji su završili školovanje i potpuno se integrisali u zajednicu. U Kući koja je krajem jula otvorena u Kragujevcu trenutno borave dva mladića, a ukupni kapaciteti su predviđeni za osam mladih ljudi.
Udruženje „Centar zvezda“ projekat podrške mladima bez roditeljskog staranja realizuje zahvaljujući domaćim i inostranim donacijama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare