"Nama je cilj da se kolektivni imunitet stvori što je sporije moguće, a ne što je brže moguće, jer masovnije oboljevanje povlači i veći broj ljudi sa težom kliničkom slikom i veći broj ugroženih i izgubljenih života", kaže za Nova.rs imunolog i član Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa dr Srđa Janković.
„Kolektivni imunitet postoji onda kada je većina osoba u nekoj populaciji imuna na neku bolest i onda ne postoje uslovi da se uzročnik bolesti prenosi i širi kroz neku populaciju. Kada je u pitanju Covid 19, još uvek nemamo kolektivni imunitet, što u ovoj fazi, nije ni očekivano. Tek smo na prvim koracima ka građenju kolektivnog imuniteta“, kaže Janković.
„Nama nije ni bio cilj da se taj kolektivni imunitet izgradi brzo, jer to bi značilo strahovitu cenu u ljudskim životima. On će biti stvoren postepeno, cilj je da usporavajući tok epidemije postignemo da što veći broj ljudskih života bude zaštićen, a ne da što pre steknemo kolektivni imunitet“, objašnjava Janković posledice brzog sticanja kolektivnog imuniteta.
Međutim, još uvek ne postoji precizan odgovor na pitanje kada bismo mogli da steknemo taj famozni kolektivni imunitet. U svakom slučaju, dobro će doći o onaj delimični imunitet koji smo stekli u prvoj fazi epidemije.
„U ovom trenutku ne možemo da govorimo o tome da smo stekli kolektivni imunitet, ali, sa druge strane, i delimičan kolektivni imunitet, u smislu postojanja jednog procenta otpornih osoba, svakako usporava dalje prenošenje virusa. Očekuje se da u nekim eventualnim daljim talasima epidemija nikada neće biti tako strmoglavo rastuća kao što je bila u prvom talasu“, navodi imunolog.
Ističe da u ovoj fazi suzbijanja epidemije, protivepidemijske mere ne zavise od kolektivnog imuniteta.
„To je tek tema za budućnost“, zaključuje Janković.
Radovanović: Još dva-tri puta labavljenje i stezanje mera, do vakcine
„Nama ostaje da, kako učestalost bolesti opada, da olabavljujemo mere, kako učestalost raste onda ponovo da pritežemo i tako barem dva-tri puta, dok se ne pronađe vakcina“, kaže za Nova.rs epidemiolog dr Zoran Radovanović.
On smatra da će se prema sadašnjim procenama kolektivni imunitet teško postići i da nam do toga treba još dosta.
„Zvanično je u Srbiji zaraženo oko 7.000 ljudi, ja mislim da je jedno dvadeset puta više, to je između 100.000 i 150.000, a to je još uvek ništa, to je jedan ili dva posto populacije, a treba dogurati do 70-80 posto populacije.“, objašnjava Radovanović.
On navodi i da su Kinezi prvo izašli sa procenom da je „prokuženost“ od 60 odsto granica kada se može reći da je postignut kolektivni imunitet protiv koronavirusa. Međutim, Amerikanci su tu lestvicu i procenu podigli na gotovo 80 posto, zaključuje Radovanović.
Janković: Pogubna ideja Britanaca potekla od ekonomista, ne epidemiologa
Zanimalo nas je i da li su Britanija i Švedska, zapravo, svojim postupanjima u epidemiji pokušale da ubrzaju kolektivni imunitet.
„Britanci su imali ideju da možda treba požuriti kolektivni imunitet, ali ta ideja nije potekla od imunologa i epidemiologa, potekla je od ekonomista i pokazalo se kao pogubna ideja. Što se Šveđana tiče, oni rade potpuno isto što i mi, samo njihove specifičnosti omogućavaju da mere kojima stižu do toga budu za nijansu drugačuije, ali i oni isto usporavaju tok epidemije“, objašnjava dr Srđa Janković.
Kao specifičnosti i razlike Šveđana u odnosu na nas, Janković izdvaja manju gustinu naseljenosti, manji udeo porodica gde zajedno živi više generacija, ali i njihovu disciplinu i samodisciplinu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare