Redakciji Nova.rs javio se državljanin Srbije koji je avionom Vlade Srbije juče prebačen u Srbiju. Umesto, kako im je rečeno, u studentski dom na Karaburmi, smešteni su na Košutnjak, u prostorije bez ikakvih higijenskih uslova za boravak, i to tako da se i oni koji nisu oboleli nalaze u riziku od zaraze. Prenosimo njegovu priču.

Deo sam grupe državljana Srbije koja je danas došla iz Londona u Beograd letom koji je organizovala Vlada Republike Srbije. Na avionu nas je bilo oko 120. Mejlom smo obavešteni kada da budemo na aerodromu i da nakon toga idemo u kućnu samoizolaciju u trajanju od 28 dana.

Na aerodromu u Londonu nije bilo nikoga iz ambasade, niti smo imali bilo kakva uputstva sem gde da dođemo. Sa tabli smo saznali koji let je naš.

U avionu, po sletanju smo dobili informaciju da ćemo svi proći sanitarni pregled, a onda biti sprovedeni u studentski dom na Karaburmi, posle čega ćemo biti pušteni kući uz rešenja o izolaciji.

Kada smo sišli da preuzmemo prtljag u grupama, pročitana nam je odluka Štaba za vanredne situacije od 26.3. koju nismo pre toga imali dostupnu, gde nam je rečeno da svi idemo u studentski dom na Košutnjaku gde ćemo proći trijažu nakon koje će biti odlučeno ko se testira, ko ne, i ko ostaje u smštaju a ko ide kući.

Ni tu, ni prilikom prolaska granice nismo dobili rešenja o upućivanju u kućnu izolaciju.

Na aerodromu nam je rečeno i da će posebne kamere registrovati da li neko ima povišenu temperaturu, a granična policija nam je pri kontroli pasoša uzela i brojeve telefona.

Odvezeni smo autobusom, a informacija koju smo u samom autobusu dok smo čekali prijem u studentski dom, je da ćemo proći trijažu i biti smešteni u sobe.

Smeštani smo u sobe, autobus po autobus, ali bez ikakvog pregleda. Jedan od vojnika nam je rekao da bi trebalo da sigurno budemo tu 48 sati, da će lekari doći večeras, sutra ili prekosutra, za dan, dva, tri, pa ćemo videti.

U sobama nas je čekala čista posteljina, ali sobe nisu bile očišćene. Grejanje radi normalno.

Najveći problem je što u sobama nema sredstava za higijenu, toalet papira, a u gotovo svim sobama se nalaze i neke od stvari studenata koji su tu živeli.

Mi smo smešteni u sobu koja uopšte nije očišćena i dezinfikovana, sa kupatilom koje je nemoguće koristiti. U kupatilu je ostalo nešto sredstava za higijenu studenata, a svuda oko WC šolje je sasušena mokraća.

Dva medicinska radnika u punoj HTZ opremi su se vrzmali okolo.

Iako smo sleteli oko pola 6, hranu smo dobili tek u 23:30. Paketi hrane su sadržali ugrubo sečene ćetvrtine ili trećine hleba, po trouglić zdenke, malo mleko u tetrapaku, dve male jabuke i paštetu.

Rečeno nam je da vodu pijemo sa česme iako smo videli da su doneli pakete. Nemamo ni čaše ni escajg. Nemamo tanjire, nemamo sapun.

Kada smo sišli da uzmemo hranu (o tome nas niko nije obavestio, čuli smo u hodniku da se priča o tome) vojnik nam je dao dva paketa za nas troje u sobi i rekao „biće to dovoljno za večeras“.

Pitali smo da li će nas večeras pregledati i rečeno je da ćemo sutra znati. Pitali smo da li to znači da će nas sutra pregledati, rekli su ne, nego samo da ćemo sutra znati šta i kako.