Podeli:
Foto: N1, Aleksandra Petrović/Nova.rs

Kuća Đure Jakšića u Kragujevcu koja je godinama propadala i na kraju se urušila, rekonstruisana je, a za javnost će biti otvorena početkom juna, saopšteno je iz kragujevačke Gradske turističke organizacije.

Međutim, iako je saopšteno da je kuća rekonstruisana, ovde se ne radi o rekonstrukciji u pravom smislu reči, već je stara kuća u kojoj je živeo poznati srpki pesnik i slikar, srušena do temelja, a na istoj lokaciji izgrađen potpuno novi objekat.

U kragujevačkoj Karađorđevoj ulici, na mestu stare gradske kuće iz 19. veka nikao je novi objekat od 360 kvadrata, koji će prema zvaničnim najavama imati dva tematska prostora. Galerija na gornjem nivou namenjena je za okupljanje umetnika, dok će u drugom delu objekta biti izloženo preko 100 vrsta rakije i vina iz Šumadije, a posetioci će, kako je predviđeno, moći da degustiraju i kupuju ta pića.

Foto: N1

Među Kragujevčanima su podeljena mišljenja o izgledu i nameni novog objekta, pa na društvenim mrežama pojedini u komentarima “Đurinu kuću” opisuju kao neprimerenu građevinu, ali ima i onih koji tvrde da je bolje i ovo od ruševine koja je godinama bila zapuštena.

Najviše iznenađuje najava da će se u objektu koji je namenjen kulturi, prodavati alkoholna pića, ali objašnjenje za to nismo mogli da dobijemo od nadležnih, uz obrazloženje da ćemo detaljne informacije dobiti prilikom zvaničnog otvaranja objekta.

Poznati srpski pesnik i slikar Đura Jakšić svojevremeno je iznajmljivao kuću u Kragujevcu, dok je u tamošnjoj Gimnaziji predavao crtanje i krasnopis, pa je oduvek među Kragujevčanima objekat u Karađorđevoj ulici bio poznat kao “Đurina kuća”.

Poslednjih decenija kuća je propadala, a na kraju se zbog zapuštenosti i nemara potpuno urušila.

Umesto replike – “obična kuća”

Za lokaciju na kojoj se nalazi Đurina kuća, godinama unazad bilo je više ideja i predloga, od toga da se rekonstruiše i sačuva u izvornom obliku, do izgradnje stambene zgrade, pa čak i potpunog rušenja i probijanja saobraćajnice na tom mestu. U konačnom, kuća je srušena do temelja 2018. godine, a gradska vlast je najavila da će izgraditi potpuno novi objekat koji će biti namenjen kulturi.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Arhitekta dr Aleksandar Rudnik Milanović, za naš portal kaže da je kuća u Karađorđevoj ulici, “samo jedna od mnogobrojnih koje je Đura Jakšić iznajmljivao po Srbiji za vreme svog angažovanja u prosvećivanju stanovnika Srbije” te da ne postoji opravdanje za prekrajanje istorije i “lične tragedije produktivnog umetnika koji nije imao mogućnosti da plati rentu u nekoj boljoj gradskoj kući”.

Milanović objašnjava da je pre dve godine, kada je srušena kuća, dao predlog da se na toj lokaciji izgradi višespratnica sa stambenim jedinicama, navodeći da mu je ideja bila da se prizemlje nameni Klubu književnika “Đura Jakšić”, a stanovi dodele istaknutim umetnicima koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

Tako bi, tvrdi, na mestu gde je živeo Đura, uvek bila prisutna umetnost. Međutim, njegov predlog nikada nije prihvaćen, a na mestu kuće izgrađena je nova, za koju smatra da liči na “običnu kuću” iz 20 veka, pa navodi da mu smeta, kada u javnosti čuje da je izgrađena “replika Đurine kuće”.

“Nazivati novi objekat replikom je skandalozno obmanjivanje javnosti, jer se radi o objektu koji je tretiran potpuno drugačijim pristupom od kuće koja je postojala na tom mestu”, ističe Milanović.

On kaže da novoizgrađeni objekat ne može da se se dovede u kontekst tradicionalne srpske arhitekture 19. veka i da, prema njegovom mišljenju, ovde nema elemenata asocijacije na nešto što je bilo tradicionalno.

Pre i posče / Foto: N1, Aleksandra Petrović/Nova.rs

“Izgrađeni objekat se strukturno, oblikovno, a posebno sa izabranim pristupom materijalizaciji ne može dovesti u vezu sa prethodnim stanjem i objektom koji je pripadao arhitektonskom sloju kuće balkansko-orijentalnog stila. Novi objekat jedino može da se dovede u vezu sa pristupom projektovanja kuće iz druge polovine 20. veka, koju karakteriše primena savremenih materijala i postmoderni pristup rešavanju detalja ulaza u objekat”, definiše Milanović novoizgrađenu kuću .

Investicija za izgradnju novog objekta na mestu nekadašnje Đurine kuće, prema zvaničnom saopštenju iznosi oko 35 miliona dinara, od čega je iz budžeta grada Kragujevca izdvojeno 27, dok je švajcarska vlada uložila osam miliona dinara. Izgradnja objekta urađena je u okviru programa Regionalnog ruralnog razvoja koji finansira Švajcarska, a nosilac projekta bila je Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Udruženje “Volim Kragujevac” je zagovornik ideje da se u gradu, koliko je god moguće sačuvaju objekti koji podsećaju na kulturno i istorijsko nasleđe, pogotovo iz prestonog perioda, pa je kako navodi predsednik Udruženja Milan Stojanović, trebalo sačuvati i Đurinu kuću.

“Ovde nije urađena rekonstrukcija, ovo je potpuno novi objekat, koji čak nema ništa slično sa Đurinom kućom koju svi znamo. Ali, iskreno, bolje je i ovo, nego ono ruglo koje je godinama propadalo. Nadam se samo da će zbog budućih generacija, a i turista koji dolaze u grad, na ovom objektu biti istaknuto neko obeležje da je tu živeo jedan od najvećih srpskih pesnika”, kaže Stojanović.

“Đurina kuća” nije pod zaštitom države

Zavod za zaštitu spomenika kulture u dva navrata je upućivao zahtev Republičkom zavodu, da se objekat stavi pod zaštitu države, ali je oba puta odbijen, kaže za portal Nova.rs Marko Grković, direktor kragujevačkog Zavoda, navodeći da je svojevremeno bilo nerešenih vlasničkih odnosa, jer je kuća delom bila u privatnom vlasništvu.

“Oba puta smo odbijeni sa obrazloženjem da objekat nema istorijskih, umetničkih ni kulturnih kvaliteta da bi mogao da bude zaštićen od države. Međutim, ta kuća je uvek bila u svesti Kragujevčana kao ‘Đurina kuća’. Bilo je brojnih predloga za rekonstrukciju i namenu lokacije, ali je na kraju, ipak dobro što je izgrađen novi objekat koji će biti posvećen kulturi, tako da će na neki način ostati spomen na Đuru Jakšića”, zaključuje Grković.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar