Više radnika je u poslednja dva meseca prijavilo televiziji N1 da imaju problem sa isplatom državne pomoći od 30.000 dinara. Tvrde da im poslodavci traže da im taj deo plate bude vraćen. Iz Unije poslodavaca, kažu da je takav potez nezakonit i da poslodavci na to nemaju pravo, ali da je isplata pomoći kod mnogih unela priličnu zabunu.

U jeku pandemije koronavirusa, mnogi radnici su radili kao da je stanje redovno. Zbog toga je država malim i srednjim preduzećima uplatila pomoć od 30.000 dinara po radniku za tri meseca. Međutim, Ivan Kontić, koji kao vozač kamiona radi u kraljevačkoj firmi „Miraž trans“, tvrdi da mu je poslodavac novac, u sklopu plate, uplatio u aprilu i maju, da bi mu celokupan iznos odbio.

„Meni je grazda uplatio taj novac, što je morao da prebaci sa njegovog računa na moj, ali je posle odbijao od ture, znači pare koje meni sleduju od ture deo novca je odbijao. Tvrdi da su to njegove pare, da njemu država to pomaže mikro i malim preduzećima i da ja sa tim nemam ništa, bukvalno tim rečima, kako je rekao – ja nemam ništa s tim parama što država daje za nas radnike“, kaže Ivan Kontić, radnik.

S druge strane vlasnik firme, kaže, da navodi njegovog radnika nisu tačni.

„On je tražio platu redovnu koju dobija od firme i tražio je plus još jednu platu od države, tj. pomoć koju je bila preduzetnicima i preduzećima, on je faktički meni tražio dve plate, dva minimalca da ja njemu uplatim. Ja sam njemu uplatio sve što je trebalo, iznos koji mu sleduje po ugovoru o radu, to je taj minimalac i razliku sam mu uplatio dnevnicama koliko je dana bio na putu“, odgovara
Zoran Milovanović, vlasnik firme „Miraž trans“.

Slučaj iz Kraljeva nije jedini u kojem se radnici i poslodavci spore oko pomoći države. Od kada je njena isplata počela, televiziji N1 redovno stižu mejlovi u kojima se na to ukazuje.

A da li će celu situacija ispitati inpekcija i šta će biti preduzeto da radnici ne budu oštećeni, u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja nismo uspeli da saznamo, jer odgovor na naša pitanja nije stigao. Za to vreme iz Unije poslodavaca kažu da vlasnici firmi nemaju pravo da od radnika traže povraćaj novca ukoliko su im 30.000 uplatili kao deo pune plate.

„Tako da već sama ta odluka nije bila dovoljno jasna da li je to sad obaveza poslodavca da u svakom slučaju da zaposlenom taj iznos koji primi, praktično na njegovo ime prema spisku zaposlenih ili da je to jednostavno nešto što se daje firmi ukoliko ne otpusti više od deset posto zaposlenih da bi mogla da preživi i da bi mogla ostale troškove da plaća“, kaže Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije.

Atanacković smatra da se sa pomoći malo kasnilo i da je zbog toga trebalo napraviti jasnija razgraničenja – kome pomoć sleduje, a kome ne, jer poslodavac nije bio u obavezi da isplaćuje i one koji nisu radili.

Druga vrsta problema je, kako navodi, to što je dosta radnika sa platom manjom od uplaćenog minimalca od 30.000, što je stvorilo dodatnu zabunu.

Država je, inače, za pomoć privredi u smanjivanju posledica pandemije, izdvojila 5,1 milijardu evra.