Podeli:
Foto:Promo

Predstavnici zaposlenih u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) iz Beograda saopštili su da su ponosni na činjenicu da se međunarodnom apelu podrške ovoj ustanovi odazvalo više od 400 akademika i profesora sa više od 200 najznačajnijih svetskih univerziteta, među kojima su Noam Čomski, Jirgen Habermas, Džudit Batler, Toma Piketi, Juval Harari, Frensis Fukujama, Marta Nusbaum, Nensi Frejzer i mnogi drugi.

“Nijedan sličan apel na svetskom nivou poslednjih nekoliko decenija nije okupio ovako značajna imena”, navodi se u saopštenju za javnost.

U tekstu apela kojeg su potpisali čuveni svetski naučnici navodi se da IFDT ima dugu istoriju kritičkog mišljenja, da je osnovan od strane disidentskih intelektualaca proteranih sa Univerziteta u Beogradu zbog svog učešća u jugoslovenskom pokretu 1968, a devedesetih godina 20. veka pružao je jak otpor politici Slobodana Miloševića.

I Zoran Djindjić, premijer Srbije koji je ubijen 2003. godine, radio je u tom institutu nekoliko godina.

“IFDT sada po svoj prilici treba da bude stavljen na politički povodac. Vlada Srbije je imenovala novi Upravni odbor Instituta koji uključuje nekoliko veoma kontroverznih političkih ličnosti. Na primer, Zorana Avramovića, koji je postavljen za predsednika Odbora, desničarska Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja je postavljala na čelna mesta u Ministarstvu prosvete”, piše u apelu.

Dodali su da sadašnji vršilac dužnosti direktora instituta koristi represivne mere koje ukazuju na to kako će izgledati budućnost instituta: pretnje obustavom plata, pokušaji ograničavanja slobode delanja Naučnog veća instituta, izlaganje pritisku mladjih istraživača, obustava medjunarodnih projekata.

“Demokratija u Srbiji uopšte, a posebno sfere nauke i obrazovanja, sve su ugroženiji. Malo je preostalih slobodnih medija. Trenutni pokušaj da se ućutka i možda čak i eliminiše jedna autonomna naučna institucija poput IFDT-a dodatno slabi demokratiju u Srbiji. Sloboda mišljenja i sloboda naučnog rada moraju se braniti evropskom solidarnošću kolega i intelektualaca. To je jednom već bio slučaj kada su 1980. Jirgen Habermas, Iring Fečer, Oskar Negt i Albreht Velmer uspešno podržali osnivače instituta, direktno se obraćajući tadašnjim jugoslovenskim i srpskim vlastima, i tako pomogli u osnivanju instituta. Ko bi mogao i da pomisli da će 2020. filozofija i društvena teorija u Srbiji ponovo morati da se brane od države”, piše u apelu.

Oni su zahtevali hitnu zamenu trenutnog sastava Upravnog odbora IFDT-a odgovarajućim stručnim kadrovima, predstavnicima otvorene i demokratske naučne kulture, kao i da se poštuju želje istraživača i zaposlenih u institutu pri izboru novog direktora instituta.

“Takodje, ne sme se dozvoliti da Vlada Srbije dekretom nametne novog direktora IFDT-a. Institutu mora biti omogućeno da povrati svoju političku i institucionalnu nezavisnost. Ako je Vlada Srbije ozbiljno posvećena demokratizaciji i želi da se pozicionira kao pouzdan kandidat za članstvo u EU, odustaće od ovog pokušaja političke kontrole”, poručili su potpisnici Apela.

Podsetili su da su njihovi problemi počeli sa imenovanjem spornih članova Upravnog odbora od strane Vlade Srbije u martu 2019. godine, jer su na čelo UO postavili osobu (Zorana Avramovića) koja ima “izrazito negativan i neprijateljski stav” prema institutu i njegovim istraživačima i koji im preti tužbama zbog javnih nastupa.

“Uprkos nastojanjima istraživača da ukažu na probleme predsednici vlade i nadležnom ministarstvu i aktivnom traženju konstruktivnog rešenja, problemi su se dodatno produbili. Ministarstvo je, mimo Zakona o nauci i istraživanjima, za vršioca dužnosti direktora imenovalo osobu van redova zaposlenih i bez bilo kakvog prethodnog iskustva u upravljanju naučnom ustanovom. S obzirom na to da je IFDT jedini institut kome je v. d. nametnut van matične kuće, zaposleni su ovaj potez tumačili kao svojevrsnu prinudnu upravu”, piše u saopštenju.

Dodali su da je v. d. direktora Veseli Mitrović po dolasku na poziciju pretio istraživačima disciplinskim merama i otkazima, omalovažavao i odbijao sastanke sa njima, ignorisao zvanične dopise i blokirao zvaničnu internetsku stranicu instituta.

“Poslednja u nizu aktivnosti, obustava plaćanja po svim medjunarodnim projektima, ugrozila je naučnu delatnost instituta i grubo naštetila njegovom ugledu. Po ugled instituta je posebno bilo pogubno to što su obustavljene isplate honorara i stranim istraživačima na medjunarodnim projektima kojima je IFDT rukovodio, i to za vreme pandemije, što je podstaklo neke od njih da angažuju advokate zbog kršenja ugovorne obaveze”, navodi se u saopštenju.

Zaposleni su dodali da su njihovi zahtevi jednostavni i svode se na imenovanje Upravnog odbora i direktora uz uvažavanje stavova Naučnog veća, kako zakon i predvidja.

“Predstavnici najvišeg tela Instituta moraju biti u skladu sa medjunarodnim renomeom, naučnim rezultatima i istraživačkim programom instituta. Kako bi se sprečilo dalje urušavanje ove institucije, potrebno je hitno smeniti v. d. direktora koji taj ugled ozbiljno narušava od početka svog mandata i omogućiti raspisivanje fer javnog konkursa za direktora na kome će se vrednovati naučna izvrsnost, iskustvo i kompetentnost za rukovodjenje”, poručili su zaposleni.

Naveli su da je u IFDT-u samo u poslednjih pet godina, sa tridesetak istraživača, organizovano 17 medjunarodnih i nacionalnih konferencija, realizovano 20 projekata, izdato 27 knjiga i održano više od 350 predavanja, tribina i razgovora sa učešćem naučnika širom Evrope i sveta.

Komentari

Vaš komentar