Strategijom o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine, kojeg je Vlada usvojila, trebalo bi da se preokrene ili bar uspori proces kojim iz Srbije svake godine odlazi više desetina hiljada građana u potrazi za boljim uslovima života.

„Iz Srbije se stanovništvo iseljava, pre svega, iz ekonomskih razloga. Nemogućnost zapošljavanja, male plate i nizak životni standard su osnovni pokretači i unutrašnjih i spoljnih migracija. Ipak, za porodice koje napuštaju Srbiju, besperspektivnost je jedan od čestih motiva zbog kojih napuštaju Srbiju“, kaže za Nova.rs Danica Šantić sa Geografskog fakulteta.

Danica Šantić je učestvovala i u izradi pomenute strategije o ekonomskim migracijama za period 2021 – 2027. godine, kojom se prvi put u Srbiji uređuje oblast ekonomskih migracija, usvojena je na poslednjoj sednici Vlade Srbije.

Sagovornica portala Nova.rs napominje i podatak Eurostata prema kojem je 2019. Boravišne dozvole u Evropskoj uniji zatražilo oko 52.000 naših državljana, što je oko 10.000 više nego 2018.

Šantić kao jedan od problema ističe i nedostatak relevantne nacionalne statistike koja bi ispratila koliko ljudi odlazi iz Srbije.

“Dobro je što postoji Eurostat, to su relevantni podaci EU, ali mi moramo da imamo i našu nacionalnu statistiku”, poručila je Šantić i dodala da je to upravo jedan od važnijih ciljeva strategije.

Strategija treba da omogući jačanje institucionalnih kapaciteta, unapređenje uslova života i rada građana, usklađivanje sistema obrazovanja sa potrebama privrede, stvaranje uslova za praćenje, podsticanje i podršku cirkularnim i povratnim migracijama, kao i stvaranje uslova za efikasnije upravljanje unutrašnjim migracionim tokovima.

Ovaj dokument treba da omogući i praćenje migracionih tokova kao i da se utvrdi precizan broj onih koji odlaze na rad u inostranstvo.

“Emigracija stanovništva je karakteristika demografske slike Srbije decenijama. Odlazak na rad i boravak u inostranstvo traje već pola veka, različitim intenzitetom.

Iseljava se stanovništvo koje je u fertilnom i radnom periodu, što predstavlja direktan gubitak za državu. Indirektan gubitak je to što se njihova deca rađaju u drugim državama, a njihovo tržiste rada postaje bogatije već školovanim kadrovima”, ukazuje Šantić.

Šantić kaže i da su veze sa dijasporom, gotovo prekinute 90-ih, i da ih je potrebno ponovo uspostaviti uz jačanje poverenja iseljenika u državu svog porekla.

Fiskalni savet: Čak ni ekstremno povećanje zarada neće smanjiti emigraciju

U radnom papiru Fiskalnog saveta („Migracije s istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra“) koji će biti predstavljen na Kopaonik biznis forumu, piše da su emigracijama najviše pogođene zemlje Centralne i Istočne Evrope „koje imaju najlošije uređenu državu“.

Fiskalni savet (FS) navodi šta države čini loše uređenim: visoka korupcija, nizak nivo vladavine prava i loš kvalitet javnih usluga (zdravstvo, prosveta i drugo).

„Model pokazuje da će emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije dodatno da poraste u narednih pet godina za 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP-a od 4 odsto“, piše FS i dodaje da „povećanje zarada, čak i ukoliko bi bilo ekstremno snažno, ne može da ima presudnu ulogu u smanjenju emigracija iz Srbije“.

Razlozi odlaska ljudi nisu uvek ekonomske prirode, ističu i u kabinetu ministarke zadužene za demografiju Slavice Đukić Dejanović.

Kažu i da migracije stanovništva spadaju u demografski fenomen koji je najteže predvideti i izmeriti i koji ne može da spreči nijedna država, a da je ministarstvo sprovelo tri istraživanja.

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku sproveo je tri istraživanja na temu migracija, a kao razloge za odlazak u inostranstvo ispitanici su navodili nemogućnost nalaženja posla u struci, slabo plaćen posao u struci, nizak životni standard. Ispitanici su navodili i kriminal i korupciju, kao i zdravstvenu zaštitu.