Epidemiolog Zoran Radovanović objavio je niz pitanja na koje bi trebalo da imamo odgovore da bismo mogli da razmatramo šta da se uradi u daljoj borbi protiv koronavirusa.
„Od kada je izgubljeno poverenje u Krizni štab, sve češće iz različitih gradova Srbije stižu pitanja šta da se radi. Svi budu razočarani kad čuju da odgovor ne može da se da dok se detaljno ne razmotre okolnosti, ali je to činjenica. Evo elemenata koje je, pre bilo kakvog predloga, potrebno uzeti u obzir (svako je slobodan da ih menja i dopunjuje)“ napisao je Radovanović na svom Fejsbuk profilu i zatim postavio niz pitanja na koja bi trebalo da dobijemo odgovor od nadležnih.
Reč je o sledećim pitanjima:
– Broj obolelih osoba i dinamika zaražavanja u Srbiji i po regionima („apdejtovani“ podaci BIRN-a, a ne ono što saopštava Institut „Batut“)
– Makar gruba predstava o proporciji osoba koje su bez testiranja slate kući, uz preporuku da budu u izolaciji (verovatno bi većina, da je testirana, bila svrstana u kategoriju obolelih)
– Šta znači osam ili deset hiljada testiranih dnevno (zbiraju li se različiti testovi)?
Posted by Rade Panic on Понедељак, 27. јул 2020.
– Kolike su rezerve PCR testova?
– Koliko su vlasti još spremne da ulože u nabavku novih PCR testova?
– Kako je, dugoročno gledano, sa aparatima i kadrom za PCR testiranje?
– Koliki su kapaciteti Zavoda za javno zdravlje za otkrivanje kontakata?
– Postoji li spremnost da se u istraživanje kontakata uključe specijalisti socijalne medicine i higijene, kao i sanitarni i medicinski tehničari?
– Mogu li sve PCR+ osobe da se izoluju van kuće (u ovoj fazi epidemije to je verovatno iluzorno bilo gde u Srbiji)?
– Da li je realno da se svi otkriveni kontakti drže u kući tokom 14 dana od poslednjeg rizičnog susreta sa izvorima zaraze?
– Koliko bi njihovo konfiniranje (kućni karantin) ometalo funkcionisanje lokalne zajednice?
– S druge strane, koliko bi sadašnji pasivan odnos prema kontaktima ugrozio ili čak paralisao ekonomski i drugi život zajednice u bliskoj budućnosti?
– U kojoj meri se primenjuju predložene mere individualne zaštite (fizička razdvojenost, maska, pranje ruku)?
– Kakve su mogućnosti da se prihvatanje navedenih mera pojača bilo prinudom, bilo na neki drugi način?
– Koliko se u konkretnim uslovima može uticati na smanjenje rizika tokom venčanja, sahrana, preslava, rođendana i sličnih povoda za okupljanje?
– Kakvo je raspoloženje populacije prema eventualnom uvođenju dodatnih restriktivnih mera (mimo postojećih, poput zabrane okupljanja više od 10 osoba)?
Inače, doktor Radovanović je prvi od epidemiologa koji je kritikovao mere Kriznog štaba, posebno činjenicu da je posle vrlo strogih mera tokom marta i aprila, u maju došlo do nagle relaksacije da bi se išlo na izbore.
Njegove kritike su učestale posebno posle otkrića istraživačke mreže BIRN da postoji nelogičnosti u zvaničnoj statistici o broju umrlih i zaraženih u Srbiji.
Radovanović, koji je pojedinim članovima Kriznog štaba bio profesor i mentor, zamerio im je što su zbog stvaranja privida normalnosti da bi moglo da se ide na izbore pristali na prevremeno popuštanje nekih epidemioloških mera.
Odbio je ponudu epidemiologa i svog učenika Predraga Kona da zauzme njegovo mesto u Kriznom štabu uz ocenu da je on čovek u penziji koji samo želi da se građanima kaže istina. Predsednik Aleksandar Vučić je Radovanovića zbog njegovih kritika jednom prilikom prozvao kao licemera.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare