Petogodišnji mandat poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković istekao je pošto je na tu funkciju izabrana 27. maja 2015. godine. I to bi bila samo jedna obična vest da sobom ne povlači i ozbiljnije posledice. Naime, ova institucija je u takvom statusu praktično blokirana, a samim tim blokirana je i njena borba protiv diskriminacije.

Na ovaj problem ukazao je Danilo Ćurčić iz inicijative A11, koji ističe da po isteku mandata poverenice Jankoviić nije izabran novi poverenik, pa ta institucija sada više ne postupa po pritužbama građana.

„Intitucija će primiti svaku pritužbu, ali će podnosioca obavestiti da će postupanje nastaviti tek po izboru novog poverenika, a to će biti u najboljem mogućem slučaju na jesen. U suštini, to sve znači da imamo potpunu blokadu rada te institucije i da ono što ona zapravo treba da radi, sada neće moći“, zabrinut je Ćurčić.

On konstatuje da je dodatni problem i to što Poverenik za zaštitu ravnopravnosti neće moći da postupa ni u parničnim postupcima, koje već vodi kao tužilac.

„Ako ne može da postupa po pritužbi, onda ne može ni po onome što je veća skala. Može da se desi da oni zbog propuštanja preduzimanja procesnih radnji sada izgube sporove koje vode prema potencijalnim diskriminatorima“, ukazuje Čurčić.

Reč je o ozbiljnoj situaciji za koju trenutno ne postoji rešenje, primećuje naš sagovornik.

„Koliko smo mi shvatuli, po onome što su propisi ne postoji mogućnost da se ova situacija prevaziđe. Postavlja se i pitanje ko potpisuje plate, da li ti ljudi mogu da prime platu. To će i odvratiti građane od daljeg podnošenja pritužbi koje se ionako retko podnose. Građani još ne razumeju dpvoljno dobro o čemu se radi kada se govori o diskriminaciji“, zaključuje Ćurčić.

Tromesečni vakuum

Bilo kako bilo, poslanici imaju rok od tri meseca da izaberu novog poverenika.

„Zakonski rok u kome poslanički klubovi mogu da predlože kandidata za poverenika je tri meseca, tako da će ovog puta pravo da dopune predloge imati i neki poslanički klubovi iz novog saziva parlamenta“, objasnila je nedavno Maja Gojković, predsednica doskorašnjeg saziva parlamenta.

Ona je rekla da iz svog političkog iskustva misli da će poslanički klubovi to učiniti tek nakon konstituisanja novog saziva parlamenta.

Na pitanje novinara da li može da se očekuje reizbor Brankice Janković, Gojković je odgovorila da to ne može da kaže, jer su izbori u toku.

„Potrebno je da vidimo koje će političke stranke i liste preći cenzus i ko će činiti vladajuću većinu“, rekla je Gojković i dodala da je podjednako dobro sarađivala sa obe poverenice.

Podsetimo, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije ustanovljen je, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, u maju 2010. godine, kao samostalan i nezavisan organ.

Inače, izmenama postojećeg Zakona o zabrani diskriminacije ispravljena je pravna praznina tako što je predviđeno da postojeći poverenik/ca obavlja funkciju do izbora novog. Međutim, zbog proglašenja vanrednog stanja izmene Zakona nisu ušle u skupštinsku proceduru.

Kako za Nova.rs kažu iz stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ovaj inokosni državni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje pa institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti obavlja samo tekuće operativne poslove sve dok novi poverenik ne bude (re)izabran.

„Stručna služba prima i zavodi pritužbe građana i organizacija civilnog društva, ali postupanje po pritužbama neće moći da bude okončano sve dok izabrani poverenik/ca ne stupi na funkciju. Isto se odnosi na izdavanje dokumenata, mišljenja, rešenja i drugih akata. Poverenika ili poverenicu za zaštitu ravnopravnosti bira Narodna Skupština Republike Srbije u zakonskom roku od tri meseca od dana prestanka mandata, a na predlog Odbora za ustavna pitanja“, kažu za Nova.rs.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram