Ljubljana je 2016. godine bila "zelena prestonica Evrope" sa svojih 500 kvadrata zelenih površina po glavi stanovnika. Beograd, koji se kandidovao za tu "titulu" bi 2021. godine trebalo da ima - 35 kvadrata zelenih površina po glavi stanovnika, sudeći po važećem generalnom urbanističkom planu. Ove podatke iznele su gošće jutarnjeg programa NOVA S "Probudi se", pejzažni arhitekta Mirjana Jovanović i urbanistkinja Ljubica Slavković. Istovremeno, Beograd seče svoje drveće.

Košutnjak, beogradski blok 70, parkić na Banovom brdu – za samo dve nedelje na udaru investitora, ali i grada našla su se stabla koja nam omogućavaju koliko – toliko kiseonika. Dok Beograđani dižu glas protiv pretvaranja zelenih površina u stambene objekte, grad se kandiduje za zelenu prestonicu Evrope.

Gošće jutarnjeg programa NOVA S smatraju da nisu planovi suviše ambiciozni, već mi nismo dosledni u njihovom sprovođenju.

Kada je reč o tituli zelene prestonice, nju dodeljuje Evropska komisija, ali, za to nije presudan broj kvadrata pod zelenim površinama.

„Postoji spisak od 11 oblasti, gde spada i energetska efikasnost, upravljanje vodama, upravljanje vazduhom, učešće građana u tim procesima – sve to odlikuje zelenu prestonicu Evrope“, navodi Mirjana Jovanović.

Ljubica Slavković podseća da 40 odsto Beograda nema kanalizaciju.

„U vrhu sveta smo i po zagađenosti vazduha“, dodaje ona.

Gošće su apelovale na građane da se uključe u proces koji je u toku, da svoje komentare i primedbe pošalju na pisarnicu Gradske uprave.  Zakonska procedura je takva da ih, kako navode, moraju uzeti u obzir.

Kod gondole je pritisak javnosti urodio plodom, navode one.

„Problem jeste u tome što su građani demotivisani. Njima jeste oduzeta moć u planiranju i učešću u izgradnji grada, ali to ne znači da mi smemo da odustanemo od toga“, ističe Ljubica Slavković upozoravajući da nam preti evidentna opasnost da tri četvrtine zelenila u Beogradu bude zamenjeno – stambenom izgradnjom.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram