Podeli:
It sektor
Foto: Profimedia.rs

Od 1. marta poreski inspektori počinju kontrolu preduzetnika, utvrđujući da li su u svom poslovanju samostalni ili ne.

Ukoliko “padnu” na testu samostalnosti, preduzetnici će sa konkretnim poslodavcem morati ili da sklope neku drugu vrstu poslovnog odnosa, poput ugovora o radu – jer će ta kompanija svakako morati da plati poreze i doprinose od 46 odsto na isplaćen prihod preduzetnika – ili da prekinu saradnju.

Saradnja preduzetničkih agencija sa preduzećima čest je model poslovnog angažovanja IT stručnjaka za kompanije. Ova praksa se, međutim, prelila i na druge sektore, omogućivši pojedinim kompanijama da, umesto da zaposle radnike, od njih zahtevaju da otvore preduzetničke agencije.

Na taj način firme su izbegavale plaćanje poreza i doprinosa na zarade, a postavilo se i pitanje nelojalne konkurencije, jer je angažovanje radnika  kompaniju koštalo manje nego što izdvaja neka druga za regularan ugovor o radu.

Testira se svaki ugovorni odnos

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana definisan je test samostalnosti za preduzetnike, koji sadrži devet kriterijuma. Svaki preduzetnik se “testira” u odnosu na svaku pojedinačnu kompaniju sa kojom sarađuje.

Ko ispuni minimum pet kriterijuma u ugovornom odnosu sa jednom kompanijom – sa njom će morati da izabere neki drugi način saradnje, jer nije samostalan u tom konkretnom odnosu.

Međutim, ako se zaposli u kompaniji sa kojom je do juče sarađivao, to ne znači da će morati da ugasi svoju preduzetničku agenciju. On može da, kao preduzetnik, nastavi da sarađuje sa drugim kompanijama, ukoliko mu to nije zabranjeno ugovorom kod poslodavca kod kojeg se zaposlio.

Uputstvo Poreske uprave

“Često se gubi iz vida da preduzetnik ‘pada’ na testu samostalnosti samo ako ne prođe najmanje pet od devet kriterijuma. Najviše pitanja je vezano za situaciju kada neko ima jednog dominantnog klijenta na kojeg troši veći deo radnog angažmana kroz koji ostvaruje većinu svojih prihoda – takav preduzetnik pada dva kriterijuma, ali prolazi test ukoliko mu nalogodavac ne određuje radno vreme, ne obezbeđuje prostor, opremu i sredstva za rad, itd, prema ostalim kriterijumima.

U svakom slučaju, mi smo zahtevali da Poreska uprava objavi uputstvo koje pojašnjava način i metodologiju primene novih propisa i očekujem da taj dokument uskoro bude objavljen”, ukazuje Milan Šolaja.

“Što se testa samostalnosti tiče, šta god da se desi ništa neće dovesti u pitanje obavezu gašenja radnje. Firma za koju preduzetnik radi dužna je da procenjuje njegovu samostalnost spram ugovornog odnosa, spram konkretnog posla”, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Vasić, predsednik upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Ukoliko preduzetnik radi za domaće kompanije, one će obavljati procenu samostalnosti. Ako je reč o stranoj firmi, preduzetnik mora da se “samoproceni”.

Procenjuje onaj koji plaća

“Zakon nije propisao ko radi procenu, već samo da ona mora da bude urađena. Ko radi procenu izvodi se iz činjenice ko je dužan da plati poreze i doprinose – taj ima najveći interes da radi procenu samostalnost”, objašnjava Vasić.

Tako, ako domaća kompanija proceni da konkretan preduzetnik nije samostalan, jer koristi njene prostorije, opremu, ona ga edukuje i šalje na godišnje odmore i drugo, prihod koji mu se isplaćuje ima tretman drugih prihoda i na njega se obračunava 20 odsto poreza i 26 odsto doprinosa. I to plaća ta firma, a preduzetnik ostaje samostalan u odnosu na druge kompanije.

“Ako preduzetnik radi za stranca, onda je on poreski dužnik. Ako Poreska uprava utvrdi da nije samostalan, obračunaće mu poreze. A, po zakonu, pošto je isplatilac nerezident, preduzetnik je dužan da plati poreze po stopi od 20 odsto za poreze i 26 odsto za doprinose”, naglašava Aleksandar Vasić.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera ističe da promene propisa nikoga ne sprečavaju da bude preduzetnik i ne tiču se statusa preduzetnika, već se tiču poreskog tretmana.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera Foto: Printscreen N1

Sužavanje ovlašćenja inspektora

“Izraz ‘preduzetnik koji nije samostalan’ je oksimoron, jer ili je neko preduzetnik, dakle, samostalan u obavljanju svoje delatnosti, ili nije – u tom slučaju na poreski tretman koji imaju preduzetnici ne može da računa ni nalogodavac ni takav ‘preduzetnik'”, navodi Šolaja za Nova.rs.

On ističe da je angažman preduzetnika sa jedne strane omogućio veću konkurentnost naše IT industrije na svetskim tržištima, ali sa druge je doneo nelojalnu konkurenciju na domaćem tržištu rada.

S obzirom da je postao raširena pojava i u drugim sektorima, Vlada Srbije je donela odluku da uvede test samostalnosti u cilju bližeg određivanja ne toga ko može biti preduzetnik – nego ko može da računa na poreski tretman rezervisan za preduzetnike.

“Nakon izmena propisa imamo test samostalnosti, koji ima za cilj da suzi široka ovlašćenja inspektora i ponudi alat koji će i nalogodavcima i preduzetnicima omogućiti da sa više pouzdanja urede međusobne odnose”, navodi Šolaja.

Poreski podsticaji – šta posle?

Imajući u vidu da bi nagla promena u ovoj oblasti uticala negativno na konkurentnost i troškove poslovanja, Vojvođanski IKT klaster i Inicijativa Digitalna Srbija su Vladi Srbije predložili podsticajne mere koje će važiti tri godine počevši od januara ove godine.

Te mere, kako ističe sagovornik Nova.rs, omogućavaju da kompanije i zaposleni koji su bili angažovani kroz ugovore sa preduzetničkom radnjom nastave da sarađuju kroz sklapanje ugovora o zaposlenju – praktično u istim finansijskim okvirima i bez dodatnih troškova u odnosu na prethodni aranžman.

“Očekujem da će velika većina odabrati ovu mogućnost”, navodi Milan Šolaja. “Osim podsticaja za prve tri godine, usvojena su još dva naša predloga koji su od izuzetne važnosti”.

Prvi je da se podsticaji realizuju tako što se porezi i doprinosi ne plaćaju u predviđenom procentu podsticaja, umesto da se obračunaju, plate, pa da se čeka na povrat. Na taj način se ne ugrožava likvidnost kompanija, naročito onih manjih koje ne bi mogle da izdrže čekanje na povrat uplaćenih poreza i doprinosa.

Drugi se tiče pravne sigurnosti, odnosno obustavljanje svih do sada pokrenutih poreskih postupaka i zabrana pokretanja novih koji bi se odnosili na period pre 1. januara 2020.

“Ove tri mere su kompromis koji na tržište rada uvodi kakav-takav red, ali pravo pitanje je: šta nakon ove tri godine? Smatram da se odmah mora početi razgovor sa donosiocima odluka u javnoj upravi i zajednički pronaći sistemsko rešenje koje će omogućiti nesmetan rast IT industrije i nakon ove tri godine”, zaključuje direktor Vojvođanskog IKT klastera.