Privrednici očekuju da država dodatno pomogne onima čiji obim posla se smanjio zbog epidemije koronavirusa i ukazuju na probleme prilikom realizacije mera pomoći iz prvog paketa. Iz Unije poslodavaca predlažu da jedna od mera bude i da se naplata PDV realizuje tek kada i privrednik sam naplati posao, dok predsednik Alko grupe Miroljub Aleksić ističe da je važno da se pomognu one privredne grane koje su najviše ugrožene, a ne sve po uravnilovci.
Unija poslodavaca, kako za Nova.rs navodi počasni predsednik tog udruženja Nebojša Atanacković, tražiće od Vlade da se na drugačiji način reguliše plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV), odnosno da se taj porez plaća državi kada se naplati račun za usluge i robu.
„Sad imamo situaciju da praktično čim izdamo fakturu da smo nešto uradili, moramo da plaćamo državi njenih 20 odsto, a pitanje je koliko i kad ćemo to da naplatimo. Za isplatu nekih računa čekamo nekoliko meseci, nekad zbog neodgovornosti i nelikvidnosti nikad ne uspemo da ih naplatimo, a država uvek uzme svojih 20 odsto i više to ne vraća“, objašnjava Atanasković.
U većini zemalja, prema njegovim rečima, PDV se plaća tek kada se realizuje ceo posao.
Unija planira da uskoro izađe sa novim predlozima kako bi država trebalo da pomogne poslodavcima posebno u onim delovima privrede gde je zbog epidemije koronavirusa drastično smanjen obim posla.
„Naš predlog će ići u pravcu da se poslodavcima smanje obaveze, koji proističu iz rada zaposlenih, da se to dalje ne odrazi na poslovanje. Dosadašnjim merama pomoglo se privredi i verovatno neće biti većih otpuštanja do jeseni. Međutim, pitanje je da li će i kako poslodavci moći da zaposle nove ljude pri ovim opterećenjima, jer ti porezi i doprinosi nisu oprošteni, već su samo pomereni za narednu godinu“, ističe naš sagovornik.
Predsednik Alko grupe Miroljub Aleksić smatra da bi država morala da mnogo bolje definiše načine na koje će da pomaže privredi i to da pomogne onima kojima je zaista potrebno.
„Verujem da će, osim povoljnih kreditnih linija, biti sledećeg paketa mera u dogledno vreme, jer idu izbori, Skupština je raspuštena i dok se sve to ponovo konstituiše proći će bar tri meseca. I tek onda se može pristupiti donošenju novih zakona. Ako budu donošene nove mere, one moraju da budu selektivne i usmerene prema onim delatnostima koje su društveno važne, koje su zaista pogođene, a neophodne su u repro ciklusima velikih pravnih subjekata i koje su morale u potpunosti da stanu zbog epidemije. To je izvozno orijentisana privreda, poljoprivredna prerađivačka industrija, posebno turizam i ugostiteljstvo, avio-saobraćaj, tj. one koji su teško pogođeni kovidom, a perspektivne su delatnosti“, ističe za Nova.rs Aleksić.
Prema njegovim rečima, za očekivati je da prava kriza zakuca na naša vrata na jesen. Preporučuje svim onima kojima su sredstva neophodna da konkurišu za povoljne kredite, koji su u dinarima, dve godine grejs periodom i kamatnom stopom od samo jedan odsto na godišnjem nivou.
„Nama konkretno pomoć nije potrebna, ali mislim da treba da se pomogne malim i srednjim preduzećima, kako se repro lanci u proizvodnji ne bi pokidali i onima koji su zbog ove krize posustali. Treba da im se pomogne da nastave dalje i opstanu, jer to je za opšte dobro. Pomoći domaćim firmama i preduzetnicima koji ovde rade, stvaraju, hrane porodice, školuju decu i plaćaju poreze. A manje davati stimulaciju inostranim firmama, koje ne angažuju našu privredu, ne donose znanje i nisu neto izvoznici“, slikovit je Aleksić.
Govoreći o prethodnom paketu vladine pomoći, on je ocenio da „ujednačeno davanje svima nema svrhe, jer nekome uopšte nije bila potrebna pomoć, npr prehrambenoj industriji, ambalažerima, proizvođačima papira, a nekome je bila više nego neophodna“.
„Daj onome ko je stao, ko ne može da radi, uslugama, hotelima, aviosaobraćaju. Zašto davati onima kojima je roba tražena, radi normalno ili radi 30 odsto više nego ranije“ pita se Aleksić.
„Moraš da daš onom malom i onom srednjem, ko vas snabdeva delovima, da on ne bi stao. Recimo, mi u Alfaplamu imamo hiljadu delova u jednoj peći i fali mi deset da je kompletiramo. A sa tih deset me snabdeva desetak nekih malih proizvođača, koji su zbog krize i korone zastali. Njima treba pomoć da nastave sa proizvodnjom. Mi smo morali da njih finansiramo da bismo održali proizvodni ciklus. I opet nije sigurna njihova sudbina, pošto nismo jedini sa kojim sarađuju“, naglašava Aleksić.
Prvi čovek Alko grupe, u okviru koje posluje i nekoliko hotela, podseća da je turistička delatnost u jako lošoj situaciji i da je direktno i najviše pogođena, od svih delatnosti.
„Beogradski hoteli su prošlog četvrtka imali 20 gostiju, a popunjenost je od 8 do 10 odsto, što je katastrofa. Mnogi neće moći da izdrže i da pokriju troškove“, upozorava Aleksić
On je podsetio da je prvi državni paket pomoći privredi bio dobro zamišljen, ali da je onda određenim dodatnim uslovima, posebno izjavom koju su morali da potpišu svi koji su hteli kredit, a koja je u suprotnosti sa Uredbom koju je donela Vlada. „Tako je poništena mogućnost da dobijete kredit“, kaže Aleksić.
„Država nam je ponudila kredite iz Fonda za razvoj pod uslovom da firme koje posluju u grupi sa hotelima, nisu dobile pomoć države veću od 800.000 evra kroz tri minimalne zarade za radnike. Mnogi hoteli deluju u okviru velikih poslovnih grupa i recimo tu pomoć ne mogu da ostvare. A radi se o posebnim samostalnim privrednim subjektima“, objašnjava Aleksić.
Podseća da je država morala da uputi preporuku lokalnim samoupravama da ukinu porez na imovinu, državnim preduzećima: EPS-u da ne naplaćuje angažovanu snagu, SOKOJ-u naknadu za autorska prava, provajderima korišćenje interneta i TV kanala, kao i sva plaćanja gasa u vreme dok turistički objekti nisu radili.
Na probleme sa kreditima ukazuje i suvlasnik subotičke firme Hemotehna za proizvodnju ambalaže Radovan Mijatović. On za agenciju Beta navodi da je toj fabrici od 35 radnika neophodan, ne kredit za likvidnost, već investicioni, a da mu nije jasno da li se i na njih odnosi garancijska podrška države.
„Procedura za dobijanje kredita je komplikovana, nedelju dana pripremamo razne papire i to jako usporava naš rad i rast, što utiče i na poslovne partnere, pa se tako napravi ceo lanac blokada“, objašnjava Mijatović.
Država je, prema njegovim rečima, obećavala kredite kao pomoć sa jedan odsto kamate, a banke obračunaju još dva odsto.
Mijatović ističe da u ovim uslovima pandemije ne treba očekivati oporavak privrede pre kraja ove i početka sledeće godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar