Nekoliko milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve potrošeno je ove godine "na neopravdan način", ukazao je Fiskalni savet u najnovijem izveštaju - između ostalog i za finansiranje košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan, koji su u januaru na ovaj način od države dobili 70 miliona dinara. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije u razgovoru za Nova.rs ukazuje da se budžetska rezerva godinama trošila za plaćanje rashoda koji nisu bili ni hitni, ni prioritetni.
U najnovijoj analizi istakli ste da je primetno nenamensko trošenje novca iz budžetske rezerve? Na šta su se još ova sredstva trošila, osim na izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu?
Budžetska rezerva zakonski omogućava Vladi da bez komplikovanih procedura brzo preusmeri deo sredstava iz budžeta. To je naročito važno za isplatu hitne pomoći tokom prirodnih katastrofa (zemljotresa, poplava) koje se ne mogu predvideti, a pokretanje standardnih budžetskih procedura bi predugo trajalo. Ovaj izvor postao je sada naročito bitan za finansiranje hitnih rashoda zdravstva i iz njega su plaćani veliki neplanirani troškovi nabavke opreme, medicinskog materija i testova, što je u skladu sa osnovnim smislom budžetske rezerve. Međutim, budžetska rezerva godinama se trošila za plaćanje rashoda koji nisu bili ni hitni ni prioritetni – što Fiskalni savet kritikuje duže vreme.
Da li je to nastavljeno i tokom epidemije koronavirusa?
Ova loša praksa nastavljena je čak i tokom zdravstvene krize. Pojedinačno najveći trošak je, kao što ste rekli, donacija Srpskoj pravoslavnoj crkvi za izgradnju hrama Svetog Save u iznosu od 1,2 milijarde dinara. Izgradnja ovog objekta traje nekoliko desetina godina i već je ranije bila finansirana budžetskim sredstvima. Zbog toga nije jasno kako ovaj rashod nije mogao biti planiran ranije – rebalansom budžeta od pre samo nekoliko meseci – već se realizuje korišćenjem vrlo osetljivog resursa države.
Na ovaj način su novac dobijali i sportski klubovi?
Od početka godine novac iz republičke budžetske rezerve trošio se i za uplate Gradu Beogradu u iznosu od 470 miliona dinara, 190 miliona za pomoć društvima i udruženjima u Crnoj Gori, 180 miliona dinara Olimpijskom komitetu za pripremu za Olimpijske igre u Tokiju 2021, oko 100 miliona dinara sportskim klubovima – košarkaši klubovi Partizan i Crvena zvezda, Sportsko društvo „Radnički“ i drugo.
Kako komentarišete najavu mogućeg povećanja cene električne energije u septembru? Fiskalni savet je više puta ukazivao na potrebu velike reforme Elektroprivrede – postoje li bar naznake da se ide u tom pravcu?
Što se tiče povećanja cene, Fiskalni savet je već pisao da ono jeste potrebno, ali da mora da bude uslovljeno, tj. da EPS mora da preduzme neke interne reforme pre nego što mu se to dozvoli. Ne sme se ponavljati greška iz, na primer, 2015. kada je EPS dobio povećanje cene struje, a u isto vreme je ignorisao umanjenje plata zaposlenih od 10 odsto koje je važilo za sve druge u javnom sektoru. I šta mislite da li je EPS zahvaljujući ovom povećanju cene dostigao potrebni nivo investicija ili su nastavili da povećavaju previsoke plate? Dakle, da, povećanje cene električne energije jeste neophodno, ali jedino ako će ići za pravu namenu. Građani više ne bi smeli da plaćaju internu neefikasnost EPS-a.
Šta je sve problem sa EPS-om?
Ukratko, u EPS-u se decenijama nije investiralo dovoljno zbog čega mu se proizvodnja iz godine u godinu smanjuje. Dodatni problem je to što se nije dovoljno ulagalo ni u zaštitu životne sredine, pa EPS sad ne zadovoljava ni minimum ekoloških standarda i najveći je pojedinačni zagađivač u Srbiji.
Intervju Nova.rs
I sad dolazimo u situaciju da imate preduzeće koje mora da poveća svoje godišnje investicije za preko 50 odsto da bi se zadovoljila rastuća tražnja za električnom energijom i smanjilo zagađenje, a za to nema kapacitet jer godinama posluje neuspešno. Gde god se uhvatite postoji ozbiljan problem. Broj zaposlenih je preveliki uz lošu strukturu, tj. nedostatak stručnjaka. Prosečne zarade su previsoke, oko 100.000 dinara, a to naročito važi za nisko i srednje kvalifikovane zaposlene. Nekvalifikovani zaposleni u EPS-u imaju 20 odsto veću platu od proseka zemlje, što znači da su im veća primanja nego visoko obrazovanim prosvetnim radnicima. Postoje problemi i u naplati potraživanja, preduzećem se upravlja veoma loše što se naročito vidi u stalnom pripajanju drugih neuspešnih državnih preduzeća, tehnički gubici i krađe struje su veoma veliki.
Koje javno preduzeće, odnosno – koja javna preduzeća, su najveća „rak rana“ srpskih javnih finansija?
Teže pitanje je koje javno preduzeće stoji dobro pošto u prethodnim godinama nigde nismo videli da se sprovode potrebne reforme, osim Železnica gde se nešto moralo menjati jer su došli do ivice propasti. A tu se ne misli samo na republička javna preduzeća već i na lokalna poput beogradskog GSP-a i raznih komunalnih preduzeća. Ipak, zbog svoje veličine i značaja ubedljivo najveći izazov je Elektroprivreda Srbije, pa smo ovo preduzeće više puta detaljnije analizirali.
I dalje ističete važnost ulaganja u infrastrukturu u 2021. godini – u šta konkretno, i koliko?
Pojačana izgradnja infrastrukture u 2021. višestruko je važna. Pre svega, za takvim ulaganjima postoji ogromna potreba jer je stanje javne infrastrukture u Srbiji usled dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja lošije u poređenju s uporedivim zemljama. Takođe, ovo je i najbolji vid javne potrošnje za privredni oporavak pošto aktivira građevinsku industriju i povećava zaposlenost dok traju radovi, dok u srednjem roku olakšava privatnom sektoru da posluje i širi svoju proizvodnju. Veća ulaganja države u infrastrukturu nadomestila bi deo gubitka stranih direktnih investicija do kog će doći usled krize.
O kolikim sredstvima je reč?
Mi smo procenili da bi godišnja izdvajanja za ove namene trebalo da se povećaju za oko 250 miliona evra već u 2021. godini. Uz dalju izgradnju putne i železničke infrastrukture, najveće povećanje investicija potrebno je u oblastima zdravstva (rekonstrukcija bolnica, nabavka medicinskih aparata), prosvete, zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture (postrojenja za preradu otpadnih voda) koje su decenijama unazad bile zapostavljene i gde je stanje veoma loše. Projekti poput izgradnje sportskih objekata sigurno sada ne spadaju u prioritete.
Da li je i koliko zdravstvo zapostavljeno, kada je reč o javnim ulaganjima? Koliko Srbija zaostaje za regionom po pitanju opremljenosti zdravstvenih ustanova?
U poslednjih nekoliko godina, javne investicije u zdravstvo iznose 100-150 miliona evra godišnje.
Relativno posmatrano, to jeste sada blisko izdvajanjima uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope. Međutim, problem je to što su decenijama unazad ova izdvajanja bila osetno manja nego u drugim zemljama i taj zaostatak se ne može nadoknaditi bez većih izdvajanja za zdravstvo. Objektivni pokazetelji opremljenosti i kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji su veoma loši. Tako na primer, posmatrano na 100.000 stanovnika državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak 3-4 puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE.
Kakva je situacija sa medicinskim stručnim kadrom?
Srbiji nedostaje medicinsko osoblje, posebno lekari specijalisti i hirurzi, ali i visoko kvalifikovane medicinske sestre. Resursi zdravstvenog sistema sve više su u nesrazmeri sa rastućom tražnjom za zdravstvenim uslugama, što se ogleda u sve dužim listama čekanja za pojedine preglede. U poslednjih nekoliko godina, samo u Beogradu oko 30.000 ljudi godišnje čeka na neki od pregleda što je porast za 30 odsto u odnosu na 2007. godinu. Na kraju, nemar države prema zdravstvenom sistemu, možda se najbolje ogleda u činjenici da ni do kraja 2020. godine neće biti okončana rekonstrukcija i dogradnja četiri klinička centra (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) iako su sredstva za to obezbeđena još 2006. godine. Preokretanje ovih negativnih trendova je moguće samo ukoliko se državna ulaganja u zdravstvo snažno povećaju u narednom periodu. To je moguće postići bez budžetskih neravnoteža ako se smanje prevelika izdvajanja za opremanje sektora bezbednosti (vojska i policija), za šta Srbija izdvaja tri puta više od drugih zemalja centralne i istočne Evrope.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar