Danas počinje primena dva propisa u oblasti ekonomije. Prvim, Zakonom o agencijskom zapošljavanju, konačno se uređuje oblast iznajmljivanja radnika. Kod drugog, koji reguliše porez na dohodak građana, počinje testiranje samostalnosti preduzetnika, što može da dovede do značajnih troškova i za njih, ali i za firme koje ih angažuju.
Izvor: Nova.rs, Tanjug
Zakon o agencijskom zapošljavanju konačno bi trebalo da omogući da popularno nazvani „radnici na lizing“ dobiju prava iz Zakona o radu: pravo na godišnji odmor, bolovanje, topli obrok… Međutim, kako je Nova.rs već pisala, sindikalno organizovanje, pravo na štrajk, pregovaranje o kolektivnom ugovoru, iznosu otpremnine… za njih će i dalje ostati – nedostižno.
Iznajmljivanje radnika u Srbiji do 1. marta nije bilo regulisano zakonom, iako je 161 agencija registrovana za bavljenje ovim poslom.
Državna sekretarka u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom, te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima.
Na taj način nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za radnike zaposlene po ugovoru na određeno i neodređeno vreme.
„Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine, utvrđuju se jednaka prava ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika . I to u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu… Ograničava se rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija“, ukazuje Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
Takođe, jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije.
Kazne za agencije
Poslom ustupanja radnika od sada neće moći da se bave agencije bez dobijanja dozvole resornog ministarstva. Tek po dobijenom „zelenom svetlu“, zainteresovani mogu da se registruju u APR za ovaj posao.
„Ako do 1. marta nisu dobili dozvolu, obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre, jer će u surotnom snositi sankcije“, rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom i nastave da rade rade, a da za to nemaju dozvolu, kazne se kreću od 800.000 dinara do 1,5 milion dinara.
Izmene Zakona o porezu na dohodak građana, usvojene krajem 2019. godine, predvidele su takozvani test samostalnosti za preduzetnike. Njegova primena počinje od danas, 1. marta.
Očekuje se da će novi propis najviše pogoditi radnike u IT industriji, jer veliki broj poslodavaca i u Srbiji i u svetu ove stručnjake ne zapošljavan direktno, već ih angažuje kao samostalnu IT preduzetničku agenciju, uglavnom paušalce.
Preuzetnici koji imaju svoje agencije i preko njih rade kod drugih poslodavaca, od danas mogu da računaju na posebne provere poreskih inspektora. Kao što je Nova.rs već pisala, test sadrži devet kriterijuma. Testira se svaki pojedinačni ugovorni odnos sa svakim poslodavcem.
Ko ispuni pet, od devet kriterijuma, i tako pokaže da praktično nije samostalan u obavljanju svog posla, već mu poslodavac obezbedjuje i radno mesto, opremu za rad, određuje godišnji odmor i dr. moraće da od takve saradnje sa konkretnom firmom da – odustane. Ili da saradnju nastavi, ali uz uslov da ga pomenuti poslodavac angažuje na neki drugi način – po ugovoru o radu na određeno, neodređeno, ugovoru o delu…
Iako zakon striktno ne određuje ko treba da testira preduzetnike, preduzetnici su se sami već „podelili“. Ko radi za stranu firmu, iz druge države, mora sam da se procenjuje. Jer, ako pogreši u testu samostalnosti – sam će i da plaća porez na sve što je od takve firme dobio i to po stopi od 20 odsto za poreze i 26 odsto za doprinose.
Ako je preduzetnik angažovan za domaću firmu, u slučaju pogrešne procene na testu samostalnosti, troškove poreza će da plaća firma. Pošto je poreski dužnik poslodavac, on ga i procenjuje. A stope poreza u slučaju da se pokaže da tako angažovani preduzetnik nije bio samostalan su – iste. Ukupno 46 odsto na isplaćen prihod preduzetnika.
KOMPANIJA ME ZAPOSLILA
„Imam svoju IT agenciju i do sada sam sarađivao sa nekoliko firmi. Međutim, za jednu od njih radim najveći deo posla. Ta kompanija nije ni čekala da zaživi izmena zakona, već su me zaposlili po ugovoru o radu na neodređeno vreme. Sada sam, praktično, zaposlen kod njih i radim za platu. Svoju agenciju nisam ugasio, niti sam je stavio u mirovanje. Porez plaćam paušalno. Videću kako se situacija bude razvijala u narednom periodu, pa ću odlučiti i šta ću sa agencijom“, kaže za Nova.rs, Miloš C., IT preduzetnik iz Novog Sada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar