Inspekciji rada su se tokom vanrednog stanja radnici najviše žalili na otkaze, postupanje prema trudnicama i porodiljama i rad na crno. Svi poslodavci koji su kršili zakonsku regulativu biće od petka prikazani na sajtu Ministarstva rada.

Vanredne okolnosti su postojale i pre vanrednog stanja, rekao je u Jutarnjem programu direktor inspektorata za rad Stevan Đurović. Inspekcija rada je u toku vanrednog stanja radila neprekdno.

Inspekcija je primila 4.650 poziva, putem kontakt telefona ili pismeno. Urađeno je 1.572 nadzora, od čega je 644 zahteva bilo od zaposlenih.

„Njih 126 se žalilo da je dobilo otkaz, a 26 trudnica i porodilja se žalilo da prema njima nije postupano onako kako je zakon predvideo. Za rad na crno imali smo 79 prijava i tom prilikom otkrili 168 lica koja su radila bez prijave. Najčešće pritužbe su bile na neisplatu novčanih prinadležnosti“, kazao je Đurović.

Bilo je i primedbi kada je reč o bezbednosti na radu. Inspekcija je donela 15 rešenja o zabrani rada. U toku vanrednog stanja podneto je i 80 zahteva za prekršajni postupak protiv 78 poslodavaca.

Svi poslodavci koji su kršili zakonsku regulativu biće od petka prikazani na sajtu Ministarstva rada.

Na osnovu preporuke Vlade svaki poslodavac je imao obavezu da donosi odluke u skladu sa tim. Rad od kuće, ukoliko postoji rešenje za to, ne može se tretirati kao smanjenje bilo kog osnova, naglašava Đurović i kao primer navodi Ministarstvo rada gde je za takav isplaćivan pun iznos zarade.

Manje otkaza nego što se strepelo
Pojedinci koji su bili u izolaciji, na osnovu rešenja zdravstvenih i nadležnih organa, njima su poslodavci davali mogućnost da ih vode da su na bolovanju i onda je isplata bila do 65 posto zarade, objašnjava direktor Inspektorata za rad.

Radnike koji su bili zdravi, ali tehnički nisu bili u mugućnosti da obavljaju svoj posao, poslodavac je najčešće slao na godišnji odmor.

U vreme vanrednog stanja nismo očekivali da će veći broj poslodavaca raditi u skladu sa zakonom i nije bilo toliko otkaza koliko je u prvi mah bilo očekivano, rekao je Đurović i naglasio da su tome doprinele odluke državnih organa u smislu nadoknade minimalnih dohodaka.