Od zatezne kamate na neplaćeni dug do drastično skuplje kazne u slučaju kada nas kontrolor "uhvati" bez karte u gradskom prevozu, kazne plaćamo gde god se okrenemo: za razgovor mobilnim telefonom na pešačkom prelazu, ali i za prelazak mimo pešačkog, za vožnju bez karte, za glasniju muziku u stanu, za neplaćen parking, za parking mimo parkinga, za svako kašnjenje u plaćanju bilo kojoj instituciji. Samo građani nemaju pravo da zaračunaju "kaznenu" kamatu kada sve te institucije kasne u ispunjavanju svojih obaveza prema njima.
Svi još pamtimo baku Oliveru koja je, za vreme vanrednog stanja, išla kod prijateljice na „časove engleskog“. Zbog izlaska na ulicu u trenutku kada je na snazi bila apsolutna zabrana kretanja za starije od 65 godina, baka Olivera je dobila prekršajnu kaznu od – 50.000 dinara. Vanredno stanje je okončano pre tri meseca, nema više „zabranjenog doba“ za šetnju, ali ima – skupljih kazni za vožnu. I to onu – bez karte.
Švercovanje u gradskom prevozu Beograda za mnoge je, nažalost, postala svakodnevica, sada još skuplja. Odlukom gradskih vlasti Beograda kazna za jednu vožnju bez karte „skočila“ za čak 67 odsto – sa 6.000 na 10.000 dinara.
Niste primili platu? To nije razlog da se vozite bez karte, reći će neko.
„Ako nema 178 dinara za dolazak i odlazak sa posla, za šta onda radi“, rekli bi drugi.
I možda bi bili u pravu. I možda bi, gledano tako bilo u redu da kazna za „švercovanje“ u gradskom prevozu ovoliko poraste.
Ali – šta se zbiva sa onima koji se godina „švercuju“ na račun građana?
Ovih, što „u najboljim godinama života“ kada najviše treba da zarađuju, unezvereno gledaju na vrata autobusa dok se vraćaju sa posla, ne znajući da li se više stide sebe ili drugih što nemaju da plate kartu. Onu jednu, od 89 dinara.
Koliko firmi je kažnjeno što nije uplatilo zarade svojim zaposlenima na vreme? A koliko ih je kažnjeno što godinama nisu uplaćivali poreze i doprinose za svoje radnike?
Koliko ih radi „na sivo“, „na crno“ – čisteći tuđe stanove, ne birajući posao samo da prehrane sebe i porodicu.
Deset hiljada dinara za jednu vožnju bez karte. Pola nečije plate „na crno“, bez dinara doprinosa, bez dana uplaćenog penzijskog staža.
Kazna za vožnju bez karte iznosi trećinu minimalca, koji u Srbiji prima čak 350.000 ljudi. To je deset dana nečije egzistencije.
Notari, izvršitelji, poreznici, struja i komunalije, pa banke i krediti… Jedan dan kašnjenja skupo košta.
Samo je građanin jeftin.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare