"Iako je u prvom tromesečju zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore o snažnom smanjenju aktivnosti u gotovo svim privrednim delatnostima, tako da već u periodu april - jun treba očekivati dvocifren pad BDP. Očekujem da ćemo godinu završiti 'u minusu', odnosno, kako političari više vole da kažu, sa negativnim rastom BDP od 3 odsto", kaže za Nova.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Prvi podaci koji ukazuju na jačinu kojom je korona kriza pogodila privredu Srbije su za april, a Republički zavod za statistiku ih je objavio u petak, 29. maja, kada je i Ministarstvo finansija iskoristilo priliku da se pohvali drugim setom rezultata, ali za – prvo tromesečje ove godine, kada je epidemija bila još daleko od Evrope.
Tako su u isto vreme objavljene „lepe vesti“ da je bruto domaći proizvod Srbije u prva tri meseca ove godine porastao za 5,1 odsto, odnosno „da smo apsolutni lideri u regionu prema privrednom rastu“, kako je izjavio ministar finansija Siniša Mali, ali i aprilsku statistiku koja je zabeležila pad industrijske proizvodnje od 16,6 odsto, prometa u trgovinama od 20,1 odsto i broja dolazaka turista od čak 97,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića, aprilski podaci su oni koji ukazuju na jačinu krize sa kojom se naša privreda suočava zbog pojave koronavirusa.
Šta aprilske brojke mogu da nam kažu o kretanjima u privredi do kraja godine?
Relativno snažan pad koji beležimo u aprilu druge države osetile su već u martu, tako da su aprilski rezultati očekivani, pogotovo kada je reč o industrijskoj proizvodnji ili turizmu. Još nemamo podatke za saobraćaj, ali možemo pretpostaviti da je i tu zabeležen značajan pad aktivnosti.
Jedine delatnosti koje su „pošteđene“ su građevinarstvo i poljoprivreda. Očekujem da će majska statistika biti nešto povoljnija od aprilske, pošto su tokom meseca neke epidemiološke mere ublažene, što će se verovatno „preliti“ i na jun. Ipak, u drugom tromesečju treba najverovatnije računati na dvocifren pad BDP, da bi u narednom delu godine nastupio postepen oporavak, koji sigurno neće obuhvatiti sve delatnosti podjednako.
Zato procenjujem da ćemo ovu godinu završiti sa BDP u minusu od 3 odsto, ili kao što političari vole da kažu, negativnim privrednim rastom.
Kakva kretanja treba očekivati kada je reč o zaposlenosti?
Za sada su objavljeni podaci za prvi kvartal, ali tada još nije bilo pogoršanja na tržištu rada. To pogoršanje, inače, uvek kasni za pogoršanjem privredne aktivnosti.
Nezaposlenost će rasti tokom cele ove i delom sledeće godine, čak i kada privreda krene da se oporavlja. Na odlaganje rasta zaposlenosti uticala je, inače, mera isplate minimalne zarade poslodavcima, tako nećemo beležiti porast nezaposlenosti dok traje njeno dejstvo, ali će se otpuštanja nastaviti tokom trećeg i četvrtog kvartala ove godine.
Država se nedavno zadužila kako bi finansirala „antikorona“ paket mera. Da li javni dug prebrzo raste?
Zaduženost je u prethodnom delu godine porasla za ukupno 2,5 milijarde evra, što jeste veliko povećanje javnog duga, ali je održivo. Očekujem da ćemo na kraju godine imati nešto veći deficit budžeta nego što je vlada planirala, zato što će naplata doprinosa i poreza na zarade biti manja , a i neki rashodi će se povećati.
Recimo, Vlada je planirala oko 60 milijardi dinara za isplatu po sto evra građanima, ali će na kraju ta suma verovatno biti bliža iznosu od 70 milijardi dinara. Biće, takođe, verovatno i potrebe da se donesu i dodatne stimulativne mere za najugroženije sektore privrede, što će opet izazvati dodatne troškove za budžet. Zato procenjujem da će ove godine država morati da se zaduži za ukupno 7,5 do 8 milijardi evra.
Kakve su posledice tolikog zaduživanja?
Iako se za sada radi o održivom rastu javnog duga, od čega ne beže ni druge države koje pokušavaju da ublaže posledice pandemije, u sledećoj godini moraćemo relativno naglo da smanjimo budžetski deficit. To znači da se treba uzdržavati od najave velikih investicija, ili povećanja zarada. Naravno, ovo je predizborni period, pa su velika obećanja prisutna.
Ako bi se takva obećanja i realizovala, onda bi se naredne godine suočili sa visokim deficitom i, posledično, daljim rastom javnog duga.
U toku je primena mera iz Vladinog „Paketa pomoći“ vrednog 5,1 milijardu evra. Koje su među njima pogodile, a koje su promašile zacrtani cilj?
Država je donela relativno sveobuhvatan paket mera, koje su dobro odabrane ali ono što mislim da nije dobro je da je izostala selektivnost. To se, recimo, vidi po tome da je svim preduzećima u privatnom sektoru odloženo plaćanje poreza, ali nisu sva pogođena krizom, a neka beleže i rast aktivnosti, a posebno u prehrambenoj ili farmaceutskoj industriji.
Pročitajte još:
Slično je i sa merom isplate sto evra građanima. Posledica neselektivnosti je da je potrošeno više novca nego što je bilo nužno, a pomoglo se i onima kojima pomoć nije bila potrebna. Bilo bi bolje da su siromašniji ili oni koji su ostali bez posla dobili više novca, ali su očigledno prevagnuli politički argumenti, pa su pomoć u istom iznosu dobili svi, uključujući i one kojima nije bila neophodna.
Umesto finog podešavanja dobili smo pristup „isto za sve“, što ne valja zato što ne samo da smo potrošili više novca nego što treba, nego smo u isto vreme smanjili finansijski prostor za primenu novih stimulansa u drugom delu godine, ukoliko za to bude bilo potrebe.
Mislite li da će biti potrebno da se primene i dodatne mere podrške za posebne sektore, recimo za hotelijere i ugostitelje?
U većini zemalja su osmišljeni i sprovedeni i „sektorski“ paketi mera, ali je kod nas rečeno da je takav pristup komplikovan. Rekao bih da iza toga stoji nesposobna država i njena adminsitracija, koja se uzdržava od „finog podešavanja“ podrške.
Mislim da ćemo ipak neke mere morati da preduzmemo kako bi se pomoglo najugroženijim sektorima, poput hotelijera ili ugostitelja, kojima je rad bio praktično onemogućen iz epidemioloških razloga. U takvim slučajevima, gde je zaista došlo do ozbiljnog pada prihoda, trebalo bi produžiti odlaganje naplate poreza, pa i isplatu minimalca za zaposlene u tom sektoru. Država, međutim, treba da počne da traži dokaze o ozbiljnom padu poslovanja, kao preduslovu za isplatu pomoći, jer samo tako može da fokusira sredstva ka onima kojima su zaista potrebna.
Nedavno ste ocenili da događaji poput pandemije znaju da budu raskrsnica nakon koje svet ili pojedine zemlje krenu drugačijim putem. Da li se Srbija kreće poznatim ili novim putem kada je reč o njenoj ekonomiji „posle korone“?
Kretanja u Srbiji umnogome zavise od trendova u celoj Evropi. Ukoliko dođe do konsolidacije Evropske unije i smanjivanja autokratskih tendencija u nekima od zemalja članica, onda će se to preliti i na nas, možda i pod pritiskom Unije. Sa druge strane, ako dođe do njenog slabljenja i jačanja autokratija, onda to isto, čak možda i u jačoj meri, treba očekivati i kod nas.
Smer u kome će se kretati privredni sistem u Srbiji zavisiće od bazičnih političkih promena u zemlji, ali nas i posle epidemije čekaju isti problemi koji su nas opterećivali čitave protekle decenije. Radi se o tome što Srbija ima u osnovi loš privredni ambijent, sa visokim stepenom korupcije, u kome se privrednici ne tretiraju jednako, već oni bliski vlasti imaju privilegovan položaj, dok su ostali diskriminisani a ponekad i reketirani.
Dakle, sa političkim promenama povezano je i to da li ćemo napraviti otklon od takvog sistema i krenuti ka ravnopravnoj tržišnoj utakmici.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare