Čak 83 milijarde evra vredna su potraživanja za čiju otplatu građani i firme garantuju svojim automobilima, kamionima, umetničkim slikama, nakitom, ali i kravama, ovcama, zasejanom pšenicom, brendom firme, veštačkom travom u fudbalskim balonima, protivgradnim sistemima... U prethodnom periodu bili su zabeleželi i slučajevi da fudbalski klub, da bi dobio kredit, pod zalogu stavi ugovor o sportskom transferu svog igrača.
Ono što je hipoteka na stan – to je zaloga na pokretnoj imovini, bilo da je reč o automobilima ili životinjama koje kupujemo na kredit, ili o nekom budućem prihodu koji ćemo dobiti na osnovu ugovora koji smo sklopili ili roda pšenice na svojoj njivi koju tek treba da prodamo.
Svaka uspostavljena zaloga upisuje se u Registar zaloge koji se vodi pri Agenciji za privedne registre. U njemu je, krajem prvog tromesečja ove godine, bilo upisano tačno 179.082 založnih prava, čime su, kako je za Novu.rs potvrđeno u APR obezbeđena potraživanja vredna tačno 83.184.817.428,52 evra.
Princip po kome funkcioniše zaštita prava poverioca sličan je onome kod hipoteke – kada dužnik ne plati dug, poverilac – a to je najčešće banka – ima pravo da se namiri od prodaje stvari koja je stavljena pod zalogu.
Blizu polovine svih stvari pod zalogom su upravo vozila – 43 odsto kada se posmatraju sve stvari i prava nad kojima je ikada stavljena zaloga od kako postoji ovaj registar.
Odmah potom su mašine i druga oprema za koje je takođe karakteristično da se kupuju na kredit – 28 odsto. Životinje čine nepunih pet odsto među „predmetima“ zaloge. Razna prava čine oko deset odsto založenih predmeta, dok se ostatak odnosi na druge pokretne stvari.
Ima i ne tako običnih stvari pod zalogom.
Tu je i veštačka trava u balonima za fudbal, ali i životinje – najčešće goveda, ovce i svinje, koje pod zalogu stavljaju uglavnom poljoprivrednici koji ih kupuju na kredit, pa na ovaj način garantuju za otplatu duga. Često se pod zalogu stavi i brend, čime dužnik rizikuje da, u slučaju da ne vrati dug, ostane bez prava korišćenja imena svog proizvoda.
U proteklom periodu i vredni sportski ugovori bili su predmet zaloge.
Tako je 2013. godine fudbalski klub Crvena zvezda pod zalogu, zbog kredita, stavio ugovor o transferu igrača Luke Milivojevića. Tada je osnovni iznos obezbeđenog potraživanja bio 1,45 miliona evra.
Uvid u Registar zaloge APR je javan.
Pretragom se, na primer, vidi da je trenutno u njega upisano 103 ugovora čiji su predmet životinje-krave.
Jedan od tih ugovora, iz januara ove godine, odnosi se na kredit vredan 1,5 miliona dinara, a poljoprivrednik iz okoline Subotice za njegovu otplatu garantuje sa svojih – 17 holstajn krava i teladi i sedam pietren krmača.
U januaru ove godine je, isto tako, poljoprivrednik iz okoline Kruševca, pod zalogu zbog kredita od 2,6 miliona dinara, stavio čak 10.000 komada pilića brojlera, teških ukupno – 22 tone.
Najčešće dugujemo – bankama. Upravo one, prema podacima APR čine 67 odsto svih registrovanih poverilaca, od početka rada Registra založnog prava. Odmah potom su preduzeća, koja svoja potraživanja od dužnika obezbeđuju upravo na ovaj način. Na trećem mestu je Poreska uprava Srbije, sa udelom od 7,6 odsto svih registrovanih poverilaca. Ima i nešto više od jedan odsto građana koji se ne javljaju samo u svojstvu dužnika, već mogu da budu i – poverioci, ali se to dešava u malom broju slučajeva, svega 1,62 odsto.
Pristup obaveštenjima o započetim postupcima namirenja i vansudskoj prodaji od petka, 31. jula, moguć je i preko oglasne table Registra zaloge Agencije za privredne registre (APR).
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar propisano je objavljivanje obaveštenja o nameri namirenja i o mestu i vremenu održavanja vansudske prodaje.
Obavešenja objavljena od 7. maja prošle godine, kada je ovaj propis stupio na snagu, od sada su dostupna i na oglasnoj tabli Registra zaloge, objavio je APR.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar