"U Beogradu je promet u frizerskim salonima opao u proseku za oko 60 odsto u odnosu na vreme pre korone, a kakvo je stanje u manjim mestima govori procena jedne naše članice da joj se više isplati da bere voće za dnevnicu nego da radi u sopstvenoj radnji", kaže za Nova.rs predsednik Saveza frizera Srbije Branislav Bane Babić.
Pročitajte još:
Frizerski saloni bili su deo prve faze ublažavanja mera, pa su proradili još krajem aprila, dok je još trajalo vanredno stanje. Zato su se mnogi među njima ponadali da će brzo nadoknaditi minus sa početka epidemije.
U nedeljama koje su usledile, ukinuto je vanredno stanje, proradili su restorani i klubovi, počele su da se održavaju maturske večeri i druge proslave.
„Ljudi su ponovo poželeli da idu kod frizera i bilo je posla – do kraja juna, kada je rast broja zaraženih ponovo počeo da raste, a frizerski saloni su u štampanim medijima odjednom proglašeni za mesta gde se lako može zaraziti“, kaže za Nova.rs Branislav Bane Babić, predsednik Saveza frizera Srbije.
„Ta etiketa koju smo zaradili bila je prvi znak za uzbunu, a onda se situacija sa epidemijom pogoršala, otkazane su proslave i slavlja, i to se odrazilo na naše poslovanje toliko da je u Beogradu promet u salonima opao za oko 60 odsto, dok je u manjim mestima i za 80 odsto niži nego ranije.
Jedna od naših članica mi je rekla da joj se trenutno više isplati da bere voće u svoj kraju za dnevnicu, nego da radi u svom salonu. To je poražavajuće“, ocenjuje Babić.
Njegov utisak je da članovi Saveza neće iskoristiti „drugi paket mera države“, ukoliko uz isplatu 60 odsto minimalca bude išla i obaveza da se još duže zadrže svi zaposleni.
„Obaveze za poreze i doprinose iz ‘prvog paketa’ nisu nestale već stižu na naplatu u 2021. godini, i plaćaćemo ih zajedno sa tekućim obavezama, a ako isto bude važilo i za novi paket mera, ljudi računaju da će imati uvećane obaveze sledeće godine, a da se ne zna kakva će biti zdravstvena i privredna situacija.
Došlo je dotle da se pitamo ko će moći da opstane: pominje se poskupljenje struje od septembra, treba plaćati plate i kirije za lokale, a na sve to nam je tokom jula stiglo da treba da platimo eko taksu i ‘kovid dodatak’ na akt o bezbednosti na radu. Eko taksa svakoga od nas košta oko 10 hiljada dinara, a trošak za „kovid dodatak“ uz akt o bezbednosti na radu je od 6 do 8 hiljada dinara.
U ovom trenutku, to su parafiskalni nameti, neočekivani a veliki troškovi koji guše poslovanje“, ocenjuje Babić.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, od frizerskog posla živi oko 35 hiljada ljudi u Srbiji, uključujući vlasnike salona i njihove zaposlene, sa porodicama. Kada uzme u obzir i vlasnike lokala koje frizeri iznajmljuju, kao i distributere proizvoda za negu kose, njihove radnike i porodice, taj broj se penje i do 120 hiljada ljudi.
„Naš predlog je da država otpiše poreze i doprinose, umesto da nudi uplatu 60 odsto minimalca u novom paketu mera, i da nam se ne nameću nove obaveze, poput eko takse i ‘kovid dodatka’ na akt o bezbednosti, već da država strogo kontroliše da li se primenjuju zaštitne higijenske i epidemiološke mere propisane za rad frizerskih salona još 27. aprila, kada smo počeli da radimo“, zaključuje Babić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare