Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović/ Nova.rs

Poreske olakšice za preduzeća su dobra mera, ali se sa uplatom minimalca za zaposlene u mikro i malim preduzećima uveliko kasni, smatraju ekonomisti koje smo pitali za komentar upravo predstavljenog paketa državne pomoći za privredu ugroženu posledicama zdravstvene krize zbog koronavirusa. Treba naći način da se pomogne najugroženijim sektorima. Isplatu 100 evra svim punoletnim građanima, sagovornici Nova.rs ne žele ni da komentarišu

“Mikro i mala preduzeća, kao i preduzetnici, najviše su ugroženi. Nije isto isplatiti minimalac mikro i srednjem preduzeću. Treba raditi selekciju. Srednja i velika preduzeća tri meseca mogu da prežive bez problema, ali mali ne mogu ni taj jedan mesec. Uplata prvog minimalca za zaposlenog u malom preduzeću tek u maju je veoma kasno. Sa tom merom trebalo je da se krene već – juče”, kaže za Nova.rs ekonomista i konsultant Dragovan Milićević.

On ističe da mala, mikro preduzeća i preduzetnici nemaju zalihe likvidnosti.

“Oni ne mogu da finansiraju plate, ne otpuste nikoga i nastave poslovanje, jer nemaju takav višak likvidnosti. Njima treba pomoći što pre. Odmah. Srednja preduzeća mogu da dočekaju sredinu maja, jer možda imaju zalihe gotovine i poslove koje mogu da isprate ta dva meseca. Mikro preduzeća za to jednostavno nemaju šanse”, objašnjava Milićević.

Slično je, kaže i sa penzionerima.

“Svi penzioneri linearno primaju po 4.000 dinara pomoći. Efekat nije isti kada te 4.000 dobije neki nesrećni poljoprivredni penzioner i kada tu sumu dobije onaj sa penzijom od 80.000 dinara, za koga te pare, kako se kaže ‘niti mu dele, niti mu množe'”, navodi Milićević.

Kada je, pak, reč o jeftinim kreditima, za koje je država ponudila garanciju, Dragovan Milićević smatra da je ta mera “dobro ispregovarana”.

Foto:Medija centar Beograd

“Država je dala garancije za 80 odsto kredita, iako su banke, po mojim informacijama, tražile sto odsto. Ipak, ne treba se zavaravati – privrednicima će se tražiti kolaterali, bilo to hipoteke na nekretnine ili zaloga na opremu. Jedina privilegija je što će firme imati povoljnije kamatne stope. A, gledaće se, svakako, njihova likvidnost pre vanrednog stanja. Praktično, ovakvi jeftini krediti neće se odobravati ‘pacijentima u terminalnoj fazi’ koji to ne mogu da vrate. Takvom ‘pacijentu’ se može samo pomoći da ga prođu bolovi i da umre dostojanstveno. Ali, ne možete da ga izlečite”, objašnjava Milićević.

Ističe da kreditima najviše treba pomoći mala i srednja preduzeća koja su sad pala u probleme, a ranije su imala dobar ‘keš flou’.

“Njima je potrebna ta finansijska injekcija kako bi ojačali i kako ne bi izgubili tržište”, navodi Milićević.

Meru isplate 100 evra za svakog punoletnog građanina Dragovan Milićević ne želi ni da komentariše.

“Nije isto dati 100 evra nekom nesrećniku koji ne prima ništa i nekom menadžeru, koji bi još mogao da se naljuti što dobija samo sto evra. Ovde se opet vidi problem koji Srbija ima – nemamo socijalne karte. Dobar stručni tim može da je uradi za godinu dana i onda se tačno zna gde takvu pomoć treba usmeriti”, navodi Milićević.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević ističe značaj da se što pre počne sa sprovođenjem mera.

“Pre nego što prokomentarišem upravo predstavljene državne mere, moram da kažem da je važno da mere što pre počnu da se sprovode, jer smo već izgubili nekoliko nedelja. Drugo, mere ne smeju da budu populističke i privredi zaista treba da se pomogne”, navodi Radosavljević u razgovoru za Nova.rs.

Foto:N1

Predstavljene mere, kako kaže- nisu loše, očekivane su.

“Jedino isplata ova isplata 100 evra građanima nije nikakva ekonomska mera i o njoj mogu da kažem sve najgore. Prvo, zato što je to preko pola milijarde evra bačenih para, a nisu targetirali nikoga. Tih sto evra nikome neće da promeni život, to je čist populizam i podseća me na podelu šećera, brašna i zejtina uoči izbora”, navodi Radosavljević.

On ističe da, ukoliko je namera bila da se sprovede neka socijalna mera, ona trebalo da bude usmerena prema siromašnima, a ne i prema onima koji su bogati.

“U Srbiji ima oko 25.000 ljudi koji plaćaju godišnji porez na dohodak i čija plata premašuje 1.500 evra mesečno. Treba li i njima uplatiti po sto evra?”, pita Radosavljević.

Profesor FEFA podseća da preduzetnici tokom vanrednog stanja ne mogu da isplate zarade zaposlenima.

“Da ih ne bi otpuštali, država će im plaćati zarade, što je predviđeno ovim merama. Ono na šta se nije mislilo je – plaćanje fiksnih troškove koje preduzetnici imaju, poput zakupnine za poslovni prostor”, navodi sagovornik Nova.rs.

Krediti za likvidnost, kao još jedna mera u državnom paketu pomoći su, kaže – dobra mera. Međutim, i tu postoji “ali”.

“Ali, kao i kod svakog kredita treba da prođe vreme da se on odobri. Da li neka firma koja je počela da radi prošle godine može da dobije kredit? Ne može sigurno. Kad dođete do odobrenja kredita, svako ko može da ga dobije, podići će ga kod banke. Hajde da ostavimo da vidimo kako će to da izgleda. Zna se da su do sada krediti kod Fonda za razvoj bili politički obojeni. Takođe, kamatna stopa više nije problem i kod banke možete da dobijete kredit sa kamatom od dva odsto. To je mera koja će pomoći samo onima sa problemima likvidnosti. Onima, kojima je biznis stao u potpunosti – neće”, upozorava Radosavljević.

On podržava i mere odlaganja plaćanja poreza, ali kaže da je lično bio protiv odlaganja plaćanja doprinosa jer je to trošak za državu – doprinosima se, naime, pune PIO fond i Fond za zdravstvo.

“Princip bi trebalo da bude da država upumpa pare i da sistem ne kolabira. Bio sam više za to da država da bruto zaradu, a da preduzetnici plaćaju doprinose, kako bi novac kružio”, objašnjava Radosavljević.

On smatra da postoje sektori privrede koji uopšte nemaju problem sa poslovanjem, osim što zaposleni otežano dolaze do posla. Ali pomoć je neophodna turističkom sektoru koji ceo ne radi, takođe je, kako kaže, stao gotovo sav ugostiteljski sektor, tu je sektor saobraćaja. Takođe, mali biznis, bar u glavnom gradu, već je klinički mrtav. Čekati minimalac do sredine maja je, smatra, predugo. Mere treba da budu unificirane i iste za sve u okviru pogođenih sektora.

“Moja generalna ocena predstavljenih mera je da – kasne. I još će se na njih čekati. Same mere su, osim ovih 100 evra, uslovno rečeno dobre, videćemo kako će funkcionisati u praksi. Bitno je da ti krediti za likvidnost zažive, za šta sam skeptičan jer je moje iskustvo sa odobravanjem kredita – katastrofalno”, navodi Goran Radosavljević.

On dodaje da je sada pravo vreme i da se sedne i razmisli šta ćemo dalje, ako ove mere ne daju efekte i ako se vanredno stanje produži i posle ova tri meseca.

“Tražnja za mnogim uslugama i robama nije pala zato što nema tražnje, nego zato što ne možete da dobijete tu uslugu. Tražnja za frizerima i kozmetičarima u Beogradu sigurno nije stala. Ali, oni će početi da rade, čim se ukine vanredno stanje. Treba im pomoći ta tri meseca da se ne ugase. A kad to prođe, onda se ide na srednjoročne mere da se pomogne privredi. Tu je i pitanje poljoprivrede, sezonskih radnika. Ko će da bere maline, višnje od kojih žive čitavi krajevi Srbije? O tome sada treba razmišljati”, upozorava sagovornik Nova.rs.

Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter.