Podeli:
Žrtva nasilja u izolaciji
Žrtva nasilja u izolaciji - ilustracija; Foto: Arman Zhenikeyev / Alamy / Alamy / Profimedia

Ona je kod kuće, još nije skupila snagu da ga napusti. Zbog dece, zbog straha, zbog toga što nema gde da ode. Sada joj se čini i da ne može da ode, da je osuđena na 24 sata nasilja u izolaciji i da je sve što može da ćuti, trpi, i čeka da prođe, ako preživi... Ne zaboravimo na tu ženu. Koje su njene šanse u vanrednom stanju?

“Trenutno vanredno stanje koje podrazumeva potpunu zabranu izlaska iz kuće osobama starijim od 65 u urbanim, odnosno 70 godina u ruralnim sredinama, posebno negativne posledice će imati upravo na žene starije dobi, posebno one koje žive same sa nasilnim partnerima sličnih godina, kao i na one koje su u samoizolaciji. Nešto manje, ali svakako u riziku biće i sve ostale žene koje preživljavaju nasilje, a koje nemaju mogućnost izlaska noću”, navode iz Autonomnog ženskog centra za portal Nova.rs.

Drugim rečima, zabrana napuštanja doma za oba partnera i usmerenost jedno na drugo omogućiće nasilnicima da učvrste stare i sprovedu nove vidove nasilja, kontrole i izolacije.

“Kako je preporuka zbog rizika od virusa da se uspostavi što veća socijalna distanca, to će nasilnicima olakšati mogućnosti da spreče žene da potraže pomoć i podršku, bilo da je reč o prijateljicama, primarnoj porodici, SOS telefonima ženskih organizacija ili institucijama, te bilo putem telefona ili uživo”, upozoravaju iz AŽC.

Na to treba dodati i atmosferu koja je sama po sebi prilično stresna i predstavlja svojevrstan izazov za svakog pojedinca, svaki brak, svaku porodicu u izolaciji. Kako se s njom nose oni skloni nasilju? Kako se s njom nose žrtve nasilja, sa svih strana zasute nalozima da se ne izlazi iz kuće bez preke potrebe? Da li je udarac partnera preka potreba i dovoljan argument za izlazak posle 20 sati? I hoće li iko odgovoriti, sad, kad je bezbednost celog društva pod rizikom?

U vanrednoj situaciji, podršku ženama koje su preživele nasilje Autonomni ženski centar pruža putem telefona i elektronske pošte. SOS telefon 0800 100 007 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana, kao i SOS telefon za pravnu podršku 011 26 56 178, dok su mejl adrese: [email protected] i [email protected]

Žene koje zovu SOS telefon tokom vanrednog stanja

“Za sada, specifičnosti problema žena koje nam se obraćaju odnose se na to da najčešće imaju poteškoća u čuvanju dece, s obzirom na to da neke od njih moraju na posao dok su im deca sama kod kuće, te nisu sigurne mogu li uzeti bolovanje, dok neke od njih javljaju da im je bolovanje zabranjeno. Mnoge od njih žive same sa decom, dok neke žive sa roditeljima koji su stariji od 65 godina. Sve su u strahu od otkaza, a one koje su radile povremene, honorarne poslove su već ostale bez posla, te samim tim i sredstava za život. Mnoge ne dobijaju alimentaciju. Druga vrsta pitanja sa kojima nam se žene obraćaju jeste u vezi sa radom tužilaštva i sudova, s obzirom na to da nema jasnih informacija o radu ovih institucija i procesima koji su započeti”, otkrivaju nam iz Autonomnog ženskog centra.

U toku ove nedelje broj poziva na SOS telefon nije povećan, kažu, što je i razumljivo s obzirom na to da su žene često onemogućene da telefoniraju, kao i da se u slučajevima akutnog nasilja one najpre obraćaju policiji.

“S tim u vezi, pohvaljujemo saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova da će policija adekvatno reagovati na svaku prijavu nasilja, ali istovremeno strahujemo da će se broj izrečenih hitnih mera udaljenja iz stana smanjiti, s obzirom na zabrane kretanja koje su na snazi. Zato koristimo priliku da još jednom apelujemo na institucije da hitno pronađu efikasne mehanizme u cilju zaštite žena i dece od nasilja i uliju poverenje građanki da ih pozovu, čak i u momentima povećanog obima posla policije.”

Autonomni ženski centar uputio je i zvaničan poziv Vladi da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece, koje treba da podrazumevaju zaštitu žena od nasilja, zaštitu na radu, pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima.

Pročitajte još:

“Kao što vidimo, iskustvo nasilja čini nas izloženijim i u odnosu na sve druge probleme koji proizilaze iz vanredne situacije, te apelujemo na Vladu i sve nadležne institucije da zaštite sva ljudska prava i ne dozvole još veću ugroženost najranjivijih građanki”, poručuju.

A što se tiče konkretnih rešenja u aktuelnoj situaciji…

“Kada je reč o tome šta žene koje su izložene nasilju mogu da urade u trenutnoj situaciji, zapravo smo shvatile da šablon, bar za sada, nije moguće uspostaviti, s obzirom na specifičnosti različitih situacija – da li su ona ili nasilnik starije dobi, da li su ona ili nasilnik u samoizolaciji, da li imaju decu, koliko je visok stepen od eskalacije nasilja, da li će u narednim danima doći do zabrane međumesnog kretanja… Svakako savetujemo ženama da zovu policiju u svim akutnim i ozbiljnim situacijama, a da se nama jave kako bismo zajedno napravile sigurnosni plan za svaku pojedinačnu situaciju.”