Predškolci koji ranije idu na spavanje imaju mnogo manji rizik da kao tinejdžeri budu gojazni, kaže istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Pediatrics". Ovo je još jedna u nizu studija koje pokazuju da san utiče na razne aspekte ponašanja dece, njihov kognitivni razvoj i koncentraciju.

Autorka istraživanja Sara Anderson ističe, međutim, da ključ nije u nekom određenom vremenu odlaska u krevet, već u redovnosti rutine. I, naravno, raniji odlazak na spavanje se podrazumeva.

„Kvalitet i kvantitet sna u vezi su s manje problema sa spavanjem, kao što su noćna buđenja, nesanica i druge poteškoće. Ali ne samo to. Za sve probleme, od nesposobnosti upravljanja emocijama i drugih psihičkih poteškoća, preko hormona do opšteg funkcionisanja metabolizma, krivac može biti nedostatak sna,“ kaže Anderson.

Inače, Akademija za medicinu spavanja u Americi objavila je preporuke spavanja za decu prema dobi, uključujući i popodnevni san:

• Bebe od 4. do 12. meseci – 12 do 16 sati sna
• Deca od 1. do 2. godine – 11 do 14 sati sna
• Deca od 3. do 5. godine – 10 do 13 sati sna
• Deca od 6. do 12. godine – 9 do 12 sati sna
• Tinejdžeri od 13. do 18. godine – 8 do 10 sati sna

Suština je, dakle, u tome da se dete dovoljno naspava, a ne da nužno ode u krevet tačno u minut, sa čim se slaže i pedijatar Sumit Bargava sa Univerziteta Stenford:

„Rani odlazak na spavanje neće nužno uticati na detetovo fizičko zdravlje, raspoloženje ili na psihičko zdravlje u pozitivnom smislu. Treba odabrati prikladno vreme koje će detetu omogućiti onoliko sna koliko mu je potrebno“, objašnjava dr Bargava.