Podeli:
Prebrodite zajedno; Foto: BRUNO BOISSONNET / BSIP / Profimedia

Vanredno stanje, skučenost i potpuno nov ritam utiču na sve nas, a na decu posebno. Kako od uzrasta mališana zavisi njihova reakcija na izolacija i šta je činiti roditeljima, otkriva Snežana Anđelić, dečji psihoanalitički terapeut.

Deca do tri godine

“U zavisnosti od uzrasta deteta zavisi i reakcija na promenu u njegovom životu. Deca do tri godine starosti imaju određen ritam, ali se i vrlo oslanjaju na roditelje, tako da će trenutna situacija na njih uticati onoliko koliko utiče i na njihove roditelje. Dakle, ta deca su navikla na vreme kada se hrane, kada spavaju, šetaju. Ako roditelji u nekoj meri uspeju da održe određeni ritam, deca neće osetiti da je njihova svakodnevica preterano poremećena time što su zatvorena”, kaže Anđelić.

Možemo zaključiti onda da sa malom decom nema velikih problema jer, kako kaže naša sagovornica, njhov oslonac su i dalje isključivo roditelji i oni se orijentišu prema njima. Ako su zajedno sa njima, biće zadovoljna.

Pročitajte još:

Predškolci

Nešto drugačija situacija je sa decom starijom od tri godine. S njima su, po svemu sudeći, dani karantina pravi izazov.

“Deca uzrasta preko tri godine su imala razvijenije socijalne potrebe, išla su u vrić i kod njih može da se oseti razlika u ponašanju. Ona su inače navikla da ustanu ujutru, da roditelji idu na posao, oni idu u vrtić. Tamo se druže, dan im je ispunjen raznim aktivnostima, vrtić sam po sebi donosi mnogo podsticaja, što deci i troši energiju i hrani ih emotivno i socijalno”.

A kada im je sve to uskraćeno, eto nevolje.

“Njima je onda potrebno izvesno vreme da se adaptiraju na promenu koja je nastala. To znači da moraju da se naviknu na novi ritam. Njima već može donekle da se objasni zašto ne mogu da izađu napolje, da idu u vrtić, ali to ne znači da će ih to u potpunosti utešiti, naprotiv. Njihova potreba za druženjem i dalje ostaje, te mogu da postanu kenjkavi, nezadovoljni, da im bude dosadno”.

Ni crtaći nisu pravi spas, jer, kako kaže naša sagovornica, od preteranog gledanja crtanih filmova mogu da se pronervoze.

“Telo i dalje zahteva pokret uz koji bi trošili energiju i smirili se. Deci predškolskog uzrasta je fizička aktivnst neophodna, a uskraćeni su za nju.”

Školska deca

Sa školskom decom je možda malo jednostavnije jer ih je moguće zabaviti igrama, pisanjem…

“Školske obaveze će ih koliko-toliko držati okupiranim. Ali i toj deci je neophodan kontakt sa vršnjacima. Oni su izašli iz svog ritma i potpuna izolacija kod njih može da izazove hiperaktivno ponašanje, ludovanje po kući, oni ne mogu da se fokusiraju jer im promena uopšte ne prija. Fizički su manje aktivni i telo manisfestuje to što mu je uskraćeno”, kaže terapeutkinja.

Adolescenti

S druge strane, čini se da se svemu ovome najlakše prilagođavaju adolescenti.

“I njima sve ovo može teško da padne, ali s obzirom na to da su oni jako povezani preko društvenih mreža, lakše se prešaltaju na internet sistem, mada su i oni uskraćeni za štošta. Školska i predškolska deca ne mogu tako jednostavno da nadomeste taj manjak druženja.”

Porodica treba da nadomesti sve

I šta sve ovo što nas je zadesilo znači za porodicu?

“Porodica mora da nadomesti sve ono što su deca s lakoćom imala inače u kontaktu s vršnjacima. Sve aktivnosti iz vrtića, škole prenose se u porodicu, u četiri zida. To definitivno može da bude teško i opterećujuće za roditelje jer je vrlo verovatno da su deca svadljiva, ne mogu da se zabave, dosadno im je, pa tu dosadu stalno usmeravaju ka roditeljima, stalno imaju potrebu da im oni nešto nadomeste.”

Naoružajte se strpljenjem

Šta je onda roditeljima najbolje činiti?

“Najbolje je da nečim nadomeste ritam koji je detetu oduzet, da mu pomognu da koliko-toliko u ovom stanju pronađu novu zanimaciju. To znači da bi roditelji trebalo da sednu i osmisle kako će izgledati detetov dan.”

Kod dece ranog uzrasta, kaže naša sagovornica, to znači razne igre, igračke, crtanje. Jasno je da to posle nekoliko dana iscrpi roditelje i teško je uvek iznova zabaviti decu, te stoga roditelji treba da koriste svaku priliku da dete makar nakratko izvedu u šetnju, kaže Snežana Anđelić.

“Školskoj deci vrlo jasno treba organizovati dan sa konkretnim aktivnostima, da školske obaveze obavljaju u određeno vreme, da ih završavaju na vreme, da budu u kontaktu sa učiteljima, ali i da preko interneta ostanu u dodiru sa drugarima”, kaže naša sagovornica i dodaje da veruje da će se oko ovog pitanja adolescenti snaći sami.

Nađite zajedničku zanimaciju; Foto: – / Wavebreak / Profimedia

Onda je jedini pravi savet za roditelje – naoružajte se strpljenjem.

“Pokušatjte da prvo sebe dovoljno smirite kako biste i za decu bili tu na adekvatan način. Vodite ih u šetnju, unosite nove aktivnosti u njihov život kako biste izdržali ovu izolaciju do kraja.”

Moguće posledice

I dok gledamo kako da zabavimo mališane, ali i da obavimo sve dnevne obaveze, ne stignemo da se zapitamo da li vanredno stanje u kom smo se našli, izolacija i manjak druženja mogu ostaviti dugoročne posledice na dete.

“To zavisi od toga kako se postave roditelji, na koji način oni sa decom uspeju da izguraju ovaj period. Ako su roditelji pod preteranim stresom i tu frustraciju iznose na decu, onda će sve ovo definitivno ostaviti posledice na mališane. Ako roditelji uspeju da sebe dobro organizuju, smire, ako sami dobro podnose sve ovo, onda će i deca mnogo lakše ovu situaciju prebroditi.”

Zato budite strpljivi. Izazovno jeste, ali gledajte da sačuvate i sebe i dete od nervoze, uživajte u svemu onome za šta niste imali vremena do sada, pa će u međuvremenu sve ovo proći, možda i pre nego što mislimo.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar