Podeli:
Foto: Privatna arhiva

Samo u Srbiji je moguće da te odbiju za dečji dodatak jer imaš previše dece. Violeta Sremac ih ima petoro i dobila je rešenje u kom je kao obrazloženje navedeno da "nema pravo na dečji dodatak jer je red rođenja deteta u porodici veći od propisane granice".

Koliko vam to nelogično zvuči? Apsurd društva u kom slogan “za našu decu” predstavlja puko slovo na papiru, bilbordu. Violeta nije jedinstven slučaj. Roditelja koji nikada ne vide dečiji dodatak, među kojima su i oni sa šestoro dece, ima u celoj Srbiji.

“Živimo u Novom Sadu i imamo petoro divne dece. Kulturne, lepo vaspitane, dobri đaci. Najstariji sin, završava gimnaziju, a najmlađa Jana ima pet godina. Suprug i ja radimo, nažalost imamo skromna primanja, iako ja radim kao zamenik poslovođe u jednoj privatnoj firmi. Zbog brojnosti članova porodice imamo pravo na dečiji dodatak”, kaže za naš portal Violeta koja je pre deset godina u DDOR-u dobila otkaz uz obrazloženje – “trudna si”.

Pročitajte još:

“Tada sam bila u drugom stanju sa trećim detetom. Doduše, radila sam preko studentske zadruge i zakon je bio na njihovoj strani. Onda sam donela odluku da ne radim neko vreme, da je ipak najvažnije da budem pored svoje dece, iako smo tada bili podstanari. Živi smo, zdravi, skromni i zadovoljni sa onim što imamo! Sposobni da zaradimo svojoj deci ono što im je potrebno! Naravno, ne znam zašto bih odbila pomoć države, ako imam prava na nju, pa makar ta pomoć bila u iznosu jedne igračke, iz tog razloga sam i konkurisala za dečiji dodatak”, kaže mama petoro dece.

Kada joj je stiglo rešenje u kom je odbijaju, naravno da je usledio šok.

Foto: Privatna arhiva

“Red rođenja deteta je veći od propisane granice! U državi gde drastično opada natalitet, gde se navodno vlast bori da se situacija popravi, gde se apeluje i navodno donose mere za porast nataliteta i suzbijanje bele kuge, ta ista vlast propisuje ‘limit’ o broju rođene dece u porodici?! Neko je komentarisao da taj zakon postoji još od 1945, na šta sam ja reagovala rekavši da su te ’45. ljude slali na Goli otok, legalizovali abortuse,… Dugačak je spisak i ne znači da je ispravan ako je star. Treba ga menjati, naravno. To je bio cilj, treba menjati zakon”, priča ona.

Činjenica je, kako kaže Violeta Sremac, da je mnogim ljudima i taj iznos u visini dečijeg dodatka, iako mizeran, preko potreban.

“Završiću komentarom jedne majke koja ima šestoro dece i koji je ostavio utisak na mene- rodila sam šestoro dece, sama ću ih odgajati bez ičije pomoći, ali nemoj da mi ih država sutra potražuje kad joj ustreba”, kaže za Nova.rs Violeta Sremac.

Ko ima pravo na dečiji dodatak

Dečji dodatak nije, za razliku od roditeljskog dodatka, namenjen samo majkama – i očevi mogu biti podnosioci zahteva za ovu vrstu pomoći. Jedan od bitnih preduslova za ostvarivanje prava na dečji dodatak jeste materijalno stanje porodice. Ukoliko porodica poseduje sopstvene nekretnine, zemljište i druge nepokretnosti potrebno je da priloži dokumente o tome. Pravo na dečji dodatak se ne priznaje porodicama koje u svom posedu imaju nekretninu koja prevazilazi minimum standarda (minimum soba po članu domaćinstva, sa još jednom sobom).

Pravo na dečji dodatak određuju primanja po članu domaćinstva. Ukoliko ta primanja ne prelaze iznos cenzusa koji je propisan zakonom, porodici će se priznati pravo na dečji dodatak. U praksi to izgleda ovako – porodica broji dvoje odraslih i petoro dece. To je ukupno sedmoro članova domaćinstva. Cenzus je 9.134 dinara po članu domaćinstva. Znači to u slučaju porodice Sremac množimo sa 7 i dobija se iznos od 63.938 dinara. Ukoliko su mesečna primanja tate i mame veća od toga, nemaju pravo na dečji dodatak.

Mesečni dečji dodatak, u slučaju da ga neko dobije je 3.044 po detetu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar