Nakon što je Nova.rs objavila tekst o njegovoj potrazi za izgubljenim ocem u Srbiji, Maksim Arsić je stupio u kontakt sa prijateljima njegove pokojne majke koji su mu otkrili istinu.
Bilo je dovoljno svega nekoliko dana da ovaj momak dođe do epiloga priče o svom poreklu, na koji je čekao 22 godine.
Maksim (22), koji trenutno živi u Los Anđelesu i sprema se da postane pilot, odrastao je u hraniteljskoj porodici u Srbiji, pošto mu se majka 2004. teško razbolela, a onda 2008. i umrla, ostavivši ga bez ikakvog znanja o tome ko mu je biološki otac. Poslednjih godina ovaj mladić je uporno pokušavao da dođe do bilo kakvih informacija o životu svoje majke pre njegovog rođenja. Izgleda da mu je konačno uspelo. I mada je pretpostavljao da je istina, čim je tako čvrsto skrivana, daleko do bajkovite, nije mogao ni da sanja kroz šta je njegova majka morala da prođe pre nego što ga je rodila.
„Juče mi se javila jedna od maminih prijateljica i poslala mi je poruku o mojoj mami kada je moja mama imala 22 godine. Poruka je glasila: Bila je lepa svadba u beloj venčanici sva blistava. Radila je i živela u stanu sa svekrom, svekrvom i deverom. On bi dolazio zorom pijan i nasilan budio je da je prebije za svaki slučaj da sutra nešto ne pogreši. Niko nije ustajao da je odbrani. Ćutala je i trpela godinama. Mislila je da će njena ljubav i strpljenje da ga promene“, prenosi Maksim poruku koju je dobio i nastavlja…
„U toj situaciji ona ostane trudna i svi se ukućani obraduju. Mislili su da će to sve rešiti. Međutim, kada je bila sedmi mesec, on dođe zorom pijan i lud prebije je, išutira, uzme viljušku za okretanje pečenja i izbode joj stomak tako da su joj dete vadili u parčićima. I to je kraj moje divne Nene. Niko nije reagovao jer joj je svekar bio mudonja na nivou Jugoslavije. Prvo je bila mesecima na hirurgiji polomljenih rebara, ruku a posle mesecima na neuropsihijatriji“.
Pročitaj i:
Ovu priču mladiću je potvrdilo još nekoliko ljudi, a kao muža su, kao što je i pretpostavljao na osnovu nekih ranijih saznanja, označili Mišu Hrastinskog, sina Bruna Hrastinskog, jugoslovenskog trenera boksa. Snežana je posle ovoga imala još jedan brak i još nekoliko puta je zatrudnela, ali je imala pobačaje.
„Dosta komšija i ljudi koji su me znali i dece koja su me prepoznala i iz našeg druženja širom Beograda i njihovi roditelji, imali su samo lepe reči za moju mamu. Živela je sa bratom, i roditeljima, preko puta doma za nezbrinutu decu koju je stalno dovodila kući, hranila i punila im džepove slatkišima. Neki su tvrdili da je bila predivna osoba, došavši iz veoma siromašne porodice, a vaspitana kao sa dvora, sve dok nije okončala prvi brak, posle toga to nije više bila ista Nena.
Imam albume pune slika mene i dece mog uzrasta. U ovih par dana sam konačno saznao imena i današnje živote svih tih drugova, drugarica i mojih prvih i ranih simpatija“, kaže Maksim.
Ipak, njegova saga se tu ne završava. U ovim razgovorima protekle nedelje mladić je saznao i kako je došlo do toga da njegova mama 1997. ode u Kaliforniju, gde ga je i rodila.
„Slučajno je zatrudnela u Beogradu dve nedelje pred odlazak u Ameriku, sa tadašnjim dečkom sa kojim je bila na početku veze. U Ameriku je otišla turistički i kada je saznala da je trudna, nije pričala nikom, i blefirala je mog očuha da me prizna. Rodila me i odlučila da me odgaji sama. Danas je jedan čovek prepoznao samo moju mamu, i sve ostalo se poklopilo, za mene nije ni znao, a sličnosti ima na pretek, toliko da su čak i on i moja mama ličili jedno na drugo kad su bili mali. Tako da ako mi nije otac, rođak mi je sigurno. 99.9% smo i ja i čovek sigurni u činjenice i poklapanja. Ostao je samo DNK test“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar