Kao što se da pretpostaviti, kada spomenemo predmete, uvek mislimo na automobile, tu hrpu metala sa četiri gumena točka, ponešto stakla, tečnostima koje ih pokreću i magijom zbog koje se u njih zaljubljujemo. Čak i tada, postoje različiti oblici ljubavi prema tim neživim objektima paradoksalno punim života.
Sa jedne strane, tu su automobili sa postera, a sa druge, tu su oni koje smo sami susreli, videli u komšiluku i zbog kojih smo menjali put do kuće i izmišljali obaveze samo da bismo videli da li su oni tu i da li nas još uvek čekaju da dovoljno porastemo.
Za Dragoslava, taj automobil bio je jedan beli Porsche 944:
„Kad sam bio klinac u prvom razrednu osnovne škole, jednog dana sam krenuo kući nekim drugim putem. Na mestu gde je danas restoran Lorenco i Kakalamba bila je kuća sa kapijom. Nešto mi je privuklo pažnju i to je bio beli Porsche 944.
Od tada sam se svaki dan tuda prolazio i gledao ga dok nije nestao. Posle sam u ćaletovom katalogu našao reklamu u kojoj baš jedan beli 944 stoji na beloj rizli pored belog stola. Gledajući i tu reklamu, znao sam da jednom moram da nabavim taj Porsche i to sam posle i ispunio.“
Od dečijih snova i reklama iz magazina do Porschea u garaži prošle su godine i poneki drugi automobili, ali 944 je uvek bio predmet želja i traženja.
Konačno, početkom dvehiljaditih godina, Dragoslav je naišao na jedan Porsche 944 koji se tada činio idealnim za njega.
Napravljen je juna meseca 1986. godine u fabrici Neckarsulm u Nemačkoj. To je drugi tip, druga generacija, sa 2.5l motorom i 163 konjske snage. Kada ga je kupio Porsche nije hteo da upali, ali to nije sprečilo vlasnika da mu se istinski posveti i da ga sredi.
Gde su sve išli zajedno i koliko kilometara su prešli, pogledajte ovde.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
