Dosadašanja praksa je pokazala da mitologija Zastavinih oldtajmera najpre prepoznaje trojku automobila koju čine Fića, Tristać i Stojadin, odnosno modele koji su nastali na osnovama Fiata 600, 1300 i 128.
Ova tri automobila prepoznata su kao neraskidiv deo transportnog nasleđa Jugoslavije i danas su Fića, Tristać i Stojadin cenjeni automobili i esencija jugonostalgije na četiri točka. Ipak, Zastava je u svojoj istoriji proizvodila još automobila, a jedan od njih je bio i 125PZ, u narodu poznatiji kao Pezejac.
Ovaj automobil nastao je kombinovanjem karoserije Fiata 125 i mehanike Zastave 1300, što je samo jedan od razloga što nikada nije dostigao popularnost velike kragujevačke trojke.
Ipak, jedan Pezejac iz 1978. godine je našao mesto u raznovrsnoj kolekciji našeg prijatelja Damira, koji je često pravio turneje po celom Balkanu, pa samo tokom jedne njegove posete Beogradu iskoristili priliku da saznamo nešto više o Fiatu 125PZ, uz kog ide izjava: „Od tri točka na otpadu do sva četiri na putu“.
„Kupljen je od drugog vlasnika, prvi je navodno bio direktor Emocelja i nije se njim mnogo vozio jer mu je bio službeno vozilo. Tako sam ga ja kupio sa 50.000km, a sada ima sedamdeset.“ počinje je Damir priču o zapuštenoj Zastavi koju je vratio na drumove.
Uprkos niskoj kilometraži, ovaj 125PZ nije bio adekvatno čuvan, te je isprva kupljen kao automobil za delove za Tristaća.
„Auto nije bio startovan dugo, bio je u katastrofa stanju. Vrata su bila lupljena, blatobran truo toliko da vidiš kroz njega, stajao je ispod drveta pa je sneg pao na njega i krov je bio ulubljen. Skoro sedam godina to nije bilo dirano.“
U tom trenutku, Damir je bio potpuno spreman da rastavi automobil, odloži sve potrebne delove i ostatak baci na otpad, ali ga je iskra radoznalosti naterala da pre toga proba da upali ono što je ostalo od Pezejca: „Sipam benzin, stavim akumulator i auto upali bez problema, samo okreneš ključ. Kad je već upalio, probali smo da ga provozamo. Ima kočnice, kvačilo je dobro, sve radi i auto se vozi lepo.“
Nakon test vožnje koja ga je prijatno iznenadila i navela na razmišljanje, Damir je ipak prelomio da zbog izuzetno loše limarije Pezejac ipak mora da posluži kao žrtva za delove. Ali, kada je otvorio gepek i našao dva nova blatobrana, priča se ponovo promenila.
Nakon dva dana, auto je već bio pripremljen za farbanje: „Kad je ofarban i registrovan, to je bilo to. Piči, vozi, deri, nema razmišljanja!“
Jako brzo, Damir je u svom Pezejcu obišao ceo region — Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Italiju i Austriju. Kako je naglasio, vozne karakteristike Pezejca i Tristaća su maltene iste, ali su karoserija i enterijer moderniji. Takođe, izolacija je malo efikasnija, a drugi diferencijal omogućava malo bržu i udobniju vožnju.
Kako izgledaju detalji ovog Pezejca i u kakvom je stanju motor, pogledajte u galeriji na ovom linku.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
