Postoji jedan motocikl za koji ne mogu da se odlučim da li bih ga pre držao u spavaćoj sobi ili bih ga vozio na stazi. Isti taj motocikl bio je “otrov” na trkačkoj stazi i pravo oružje. Reč je o modelu Ducati 996, nasledniku 916-ice.
Masimo Tamburini i Ducati morali su svojevremeno da unaprede 916 koji je postao ranjiv na konkurenciju iz Japana koja je sve brže napredovala, naročito u WSBK šampionatu. Zato je čuveni Masimo Tamburini zasukao rukave i dao se u stvaranje još jednog remek dela.
Dakle, godina je 1999. i Ducati svetu predstavlja svoju novu perjanicu, spremnu za okršaj u WSBK šampionatu. Zapravo, tokom svog života, 996 je pravljen u čak tri verzije. Za početak, krećemo od prve i osnovne verzije namenjene upotrebi u svakodnevnom saobraćaju. Ducati 996 Biposto bio je osnovna verzija.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
To što je reč o osnovnoj verziji ništa ne umanjuje njegove performanse i osećaj pravog sirovog sportskog Ducati motocikla. Njegova snaga bila je znatno izraženija u odnosu na Ducati 916.
Snažan i veoma upotrebljiv V agregat
Ducati 996 zadržao je tradicionalni V agregat sa uglom od 90° ili kako Ducati voli da ga naziva – čuveni “L” dvocilindarski agregat. Radna zapremina iznosila je baš kao što i oznaka kaže – 996 cm3. Iz te radne zapremine izvučen je obrtni moment koji nipošto ni danas nije za potceniti. Čak 93 Nm obrtnog momenta na 8.500 o/min bilo je na raspolaganju vozaču, a maksimalna snaga iznosila je 112 KS na 8.500 o/min.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Sa dva injektora po cilindru i dezmodromskim razvodom, snaga i obrtni moment bili su u velikoj meri raspoloživi već od 3.000 pa sve do 10.000 o/min. Zapravo, prag maksimalnog broja obrtaja iznosio je nešto ispod 10.000 o/min. Crveno polje na satu nije ni postojalo, što je još više činilo da 996 bude trkački nastrojen motocikl.
Pošto su sve 996 verzije manje – više “race ready” odnosno trkački spremni motocikli, menjač je prilagođen sportskoj vožnji. Odličan prenosni odnos činio je da Ducati 996 bude izuzetno brz motocikl. Maksimalna deklarisana brzina iznosila je 259 km/h. Za potpuni trkački doživljaj i originalni Ducati osećaj, upotrebljeno je suvo kvačilo.
Maksimalna brzina nije ono što je 996 činilo prepoznatljivim. Njegova isporuka snage i obrtni moment činili su da na izlazima iz krivina 996 na stazi jede četvorocilindarske motocikle. To je toliko nerviralo ostale proizvođače da je u jednom trenutku i Honda izbacila čuveni VTR 1000 SP1 kako bi parirala Ducati-ju.
Neprevaziđeni dizajn
Masimo Tamburini nije želeo da menja dizajn koji je između ostalog proslavio i 916. Jednostavna forma motocikla, sa dva simetrična, pravougaona fara, asupusi ispod repa motocikla, kao i mršava silueta činili su da 996 ne razočara ni u pogledu dizajna.
Štaviše, taj dizajn nije ni do danas prevaziđen. Eventualno se može dozvoliti i voditi polemika oko toga da li je Tamburini uspeo da napravi lepši dizajn na MV Agusti F4.
Kako se pokazao na trkama, kao i više o tehničkim detaljima 996, pročitajte ovde.
Bonus video:
