Ukoliko postoje neki uslovi za vožnju koje motociklisti najviše mrze, to je vožnja po kiši. Vožnja u kišnim uslovima nosi rizik od akvaplaninga koji često prouzrokuje pad. Zato ćemo danas ukratko objasniti šta je akvaplaning i zašto nastaje, a daćemo i par saveta kako se ponašati ako do ove neprijatne pojave ipak dođe.
Motociklisti mrze kišu više i od hladnog vremena. Međutim, nema vozača motocikla koji makar jednom u sezoni ne pokisne tokom vožnje. Najopasnije je kada se nebo od jednom “otvori” i prolije velike količine vode na put. U takvim situacijama najveću opasnost predstavlja voda koja stoji na asfaltu i koja motociklima, pa i vozačima automobila može da zagorča život.
Kada se na asfaltu nalazi voda koja stoji i kada motociklom ili automobilom naiđete na tu baru, može doći do akvaplaninga – pojave kada se između gume i asfalta nađe sloj vode. Samim tim prianjanja nema i lako gubimo kontrolu nad vozilom.
Kada motocikl vozite nešto brže i naiđete prednjim točkom na vodu koja stoji, može se dogoditi da šare na gumi ne mogu dovoljno brzo da odvedu vodu sa gazeće površine pneumatika i guma takoreći “pliva” na vodi.
Tu situaciju možemo da poredimo sa vožnjom po ledu, a osećaj je dosta sličan onom kada blokirate prednji točak pri kočenju. Tada točak nastoji da prokliza i skrene u jednu stranu i uglavnom ste u ovakvim situacijama nemoćni.
Kako sprečiti akvaplaning?
Ukoliko vas uhvati jača kiša tokom vožnje, najbezbednije je stati i sačekati da se intenzitet kiše smanji do tačke kada na putu više ne stoji voda.
Naravno, često ne možemo u trenutku da stanemo pored puta jer nemamo gde da se sklonimo. U toj situaciji, najbolje je da brzinu kretanja smanjite i uključite sva četiri pokazivača pravca, kako biste ostalim učesnicima u saobraćaju privukli pažnju i kako bi oni uočili da se krećete smanjenom brzinom.
Akvaplning se može izbeći sporijom vožnjom, jer tada se voda lakše odvodi sa gažeće površine gume, pa je obezbeđeno optimalno prianjanje koje je neophodno za upravljanje.
Ako do akvaplaninga ipak dođe, ne pravite nagle pokrete na motociklu, kao što su naglo skretanje i naglo kočenje. Najvažnije je da usporite i da ne manevrišete levo-desno, već da volan usmerite u pravcu kretanja – jer u trenutku kada guma ostvari kontakt sa podlogom motocikl će nastaviti da se kreće u pravcu u kom ste ga usmerili.
Zamenite gumu na vreme
Bilo koja nova guma, bolja je od potrošene. Zato čim primetite da se dubina šare smanjila do dozvoljenog minimuma, pa čak i pre toga, bolje je da ih zamenite. To se naročito odnosi na prednju, budući da ona prva nailazi na vodu.
Šare, odnosno kanali na gumama, između ostalog imaju i zadatak da odovde vodu sa gazećeg sloja, pa kada je guma potrošena, odnosno šara plitka, odvođenje vode neće biti moguće i tada mnogo lakše dolazi do akvaplaninga.
Kada je dubina šare optimalna i kada prednja guma “rastera” vodu, zadnja automatski ima manje “posla”. Uz to zadnja guma trpi više opterećenja, pa teže dolazi do akvaplaninga. Čak i da zadnja prokliza, daleko je lakše povratiti kontrolu nad motociklom i spasiti se pada, nego kada dođe do proklizavanja prednje gume.
Kako podesiti pritisak u gumama za što bezbedniju vožnju, pogledajte ovde.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
