Da li automobili imaju pravo da zauzmu trotoar, tako da su pešaci prinuđeni da se kreću kolovozom? Naravno da nemaju, ali manjak parking mesta je toliki da se jednostavno toleriše "okupacija" trotoara od strane motornih vozila. Šta kaže Zakon?
Jedna reč posebno muči vozače i žitelje velikih gradova – parking mesto. Naročito ako žive u Beogradu, gde je problem parkiranja postao hronična pojava, te vozači više ne biraju ni mesto ni vreme gde ostavljaju svoje automobile, a neretko deblji kraj izvuku pešaci koji moraju da se probijaju kroz parkirana vozila.
Zakon kaže: Trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka. Dakle, „prvenstveno“ – ne isključivo.
Zakon čak i dozvoljava parkiranje na trotoaru, ali samo pod jasno određenim uslovima: Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza.
Da pojasnimo tačku po tačku. Parkiranje na trotoaru je dozvoljeno isključivo:
1) ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom,
2) ako ostaje slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara,
3) ako taj prolaz nije uz ivicu kolovoza.
Dakle, mora da postoji saobraćajni znak da je dozvoljeno parkiranje, da se auto parkira uz ivicu kolovoza i mora da ostane najmanje 1.6 metara slobodnog prostora za pešake.
Sa druge strane, vozači kažu da jednostavno nemaju gde da parkiraju. Često ni traženje parkinga daleko od kuće/stana ne pomaže. Jednostavno, mnogo je više automobila nego regularnih parking mesta, bez obzira na to da li se plaćaju ili ne.
Pešaci, naravno, imaju puno pravo da kažu da ih takva objašnjenja ne interesuju. Oni imaju pravo po zakonu da se slobodno kreću trotoarom. Koje je rešenje?
Rešenja nema na vidiku, nažalost, iako se o ovom problemu govori već dugo. Podzemne garaže u centru svakog grada sa nedostatkom parkinga neće pomoći onima koji ne žive u blizini takve garaže. Generalno, ovaj problem postaje sve veći, navodi Nportal.
Možda je stoga vreme za neka „iracionalna“ rešenja, pošto već ne možemo da nađemo racionalna? Na primer, da se ulica koja je posebno problematična pretvori u jednosmernu, a traka koja je sada „višak“ pretvori u parking.
Uostalom, to je recept koji su vozači samoinicijativno već počeli da primenjuju na nekim lokacijama. Jedino što ulica nije zvanično jednosmerna iako ima samo jednu traku, pa se problem mimoilaženja rešava na razne načine.
Bonus video: Treba li kažnjavati vozače koji previše koriste infotejment sistem u vožnji?
