Dok je u Evropi, pa čak i Severnoj Americi BMW E30 uživao posebno poštovanje kao pravi automobil za mlade entuzijaste, na Balkanu je "Kockica" imala znatno drugačiji tretman. Jeftina i u izobilju, ova Serija 3 često je kasapljena, menjana do neprepoznatljivosti i kasnije bacana, ali gotovo uvek praćena obaveznom M značkom na prtljažniku... Podgoričaninu Borisu Bulatoviću BMW E30 je obeležio detinjstvo i odrastanje, te ga je uvek posmatrao kao automobil o kom treba voditi posebnu brigu.
Na početku, Boris je naglasio da su klasične linije BMW-a one prema kojima gaji najsnažnije emocije, a potom je otkrio i kada je E30 počeo da ga interesuje:
„Generalno ne volim BMW, tačnije ne volim BMW posle 1990. godine, a BMW E30 i ja smo otprilike vršnjaci. Meni se kao detetu svideo taj auto – početkom devedesetih godina, a to je već kraj proizvodnje, u komšiluku je bio jedan crni E30. Često sam zastajkivao, gledao taj auto i zamišljao da jednog dana imam i ja BMW E30.“ U međuvremenu, Boris je svoju strast pretvorio u profesiju i danas se bavi trgovinom automobilima, ali je svog E30 nabavio tek ove godine:
„Auto je bio u odličnom stanju kada sam ga kupio. Kad kažem odlično stanje, mislim da auto nije havarisan, truo, da su delovi original. Imao je par ogebotina i sitnih udara po karoseriji, fabrička boja je matirala. Zadnji vezni lim je bio izrezan zbog kuke za vuču, malko je bio truo ispod akumulatora. Unutrašnjost je bila očuvana, vozačko sedište je bilo pocepano nekih 10 cm i to je sve. Dakle, auto je registrovan i vožen svaki dan, tehnički potpuno ispravan.“
Odmah po kupovini, prvi radovi su počeli i trajali su oko pola godine, a Boris je sam sastavio i rastavio auto, trudeći se da ostane što verniji originalu. Kako je protekla restauracija i kako sada izgledaju detalji na BMW-u E30, pogledajte ovde.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
